Isto tako, Rāhula, pošto si nešto učinio telom, treba da razmisliš: „Postupak koji sam učinio telom, je li povredio mene, povredio druge ili povredio oboje? Je li to bio štetan telesni postupak, s bolnim posledicama, bolnim ishodom?„ Ako posle takvog ogledanja znaš: „Postupak koji sam učinio telom povredio je mene, povredio je druge ili je povredio oboje. To je bio štetan telesni postupak, s bolnim posledicama, bolnim ishodom”, takav telesni postupak treba da priznaš, da ga obelodaniš, izložiš svom učitelju ili mudrim saputnicima u svetačkom životu. Pošto si ga priznao, obelodanio i izložio, ubuduće treba da vežbaš obuzdavanje. Ako posle takvog ogledanja znaš: „Postupak koji sam učinio telom nije povredio mene, nije povredio druge, niti je povredio oboje. To je zapravo koristan telesni postupak, s prijatnim rezultatom, prijatnim ishodom”, onda možeš da ostaneš srećan i radostan, negujući u sebi povoljna mentalna stanja dan i noć. Rāhula, kad god se pripremaš da nešto učiniš govorom… (kao u §9, s tim što je „telom” zamenjeno „govorom”)… onda sasvim sigurno treba da ga učiniš.