A kako plemeniti učenik poseduje sedam dobrih kvaliteta? Plemeniti učenik ima veru u sebi, veruje u Tathāgatino probuđenje ovako: ’Blaženi je plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Oseća stid od nedela; sramota ga je da čini loša dela telom, govorom i umom, sramota ga je da se upušta u loše, štetne postupke. Strahuje od nedela; plaši se da čini loša dela telom, govorom i umom, plaši se da se upušta u loše, štetne postupke. Mnogo je čuo, zapamtio je to što je čuo i razumeo. Učenje koje je divno na početku, divno u sredini, divno na kraju, pravog značenja i izraza, upućuje na potpuno zaokružen i pročišćen svetački život–upravo takvog učenja je monah mnogo čuo, zapamtio to što je čuo, može da ga ponovi, istražio ga je svojim umom i dobro razumeo. Energičan je u napuštanju štetnih i okretanju ka korisnim stanjima; postojan je, čvrst u naporu, a ne nemaran u razvijanju korisnih stanja. Ima svesnost; poseduje najvišu svesnost i veštinu; seća se i zna šta Mudar je; poseduje mudrost u pogledu nastanka i nestanka, koja je plemenita, prodorna i vodi potpunom razaranju patnje. Tako plemeniti učenik poseduje sedam dobrih kvaliteta.