Prinče, kada monah s ovih pet sastojaka nastojanja naiđe na Tathāgatu da ga podučava, može potrajati sedam godina dok, razumevši sam za sebe neposrednim znanjem, ovde i sada ne dostigne i ostane na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućništvo. Ali ne samo sedam godina, prinče. Kada monah koji poseduje ovih pet sastojaka nastojanja naiđe na Tathāgatu da ga podučava, može potrajati šest godina… pet godina… četiri godine… tri godine… dve godine… jedna godina… Ali ne samo jedna godina, prinče.… može potrajati sedam meseci… šest meseci… pet meseci… četiri meseca… tri meseca… dva meseca… jedan mesec… pola meseca… Ali ne samo pola meseca, prinče. Može potrajati sedam dana i noći… šest dana i noći… pet dana i noći… četiri dana i noći… tri dana i noći… dva dana i noći… jedan dan i noć. Ali ne samo jedan dan i noć, prinče. Kada monah koji poseduje ovih pet sastojaka nastojanja naiđe na Tathāgatu da ga podučava, pa ga ovaj poduči uveče, a on možda stigne do cilja ujutro; ili ga poduči ujutro, a on možda stigne do cilja uveče.„