Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Veprovoj pećini, na Lešinarevoj hridi. Tada asketa Dīghanakha dođe do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade on sa strane i reče Blaženome: „Učitelju Gotama, moje učenje i gledište je sledeće: ’Za mene ništa nije prihvatljivo.’“ „A to tvoje gledište, Aggivessana, ’Za mene ništa nije prihvatljivo’–nije li barem ono prihvatljivo za tebe?“ „Učitelju Gotama, ako bi to moje gledište bilo prihvatljivo za mene, opet bi bilo isto, opet bi bilo isto.“ „Dobro, Aggivessana, ima na ovome svetu mnogih koji kažu: ’Opet bi bilo isto, opet bi bilo isto’, pa ipak, iako ne napuste svoje gledište, usvoje neko novo. Malo je onih na ovome svetu koji kažu: ’Opet bi bilo isto, opet bi bilo isto’, koji napuste to gledište i ne usvoje neko novo.