„Ali, Māgandiya, šta si čuo da govore ranije askete u tradiciji učitelja, šta je zdravlje, šta je nibbāna?“ Kad to bi rečeno, asketa Māgandiya protrlja rukama svoje udove i reče: „Ovo je to zdravlje, učitelju Gotama, to je ta nibbāna; ja sam sada zdrav i srećan, ništa me ne muči.“ „Māgandiya, zamisli čoveka slepog od rođenja, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike, koji ne može da vidi plave, žute, crvene ili ružičaste oblike, ne može da vidi ni ono što je ravno, ni ono što je neravno, ne može da vidi zvezde ili Sunce i Mesec. I možda čuje čoveka oštrog vida kako kaže: ’Kvalitetna je zaista, gospodo, ova bela tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’ Onda slep čovek krene u potragu za belom tkaninom. A neki ga čovek prevari i poturi mu prljavu, umazanu odeću ovim rečima: ’Dobri čoveče, evo bele tkanine za tebe, divne, bez ikakve mrlje, savršeno čiste.’ A ovaj je prihvati i obuče. Pošto je zadovoljan, ovako kaže: ’Dobra je zaista, gospodine, ova tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’ Šta misliš, Māgandiya? Kad je čovek slep od rođenja uzeo onu prljavu, umazanu tkaninu, stavio je na sebe i rekao: ’Dobra je zaista, gospodine, ova tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’–