„Monasi, da li ste me nekada čuli da podučavam Dhammu ovako: ’Šta god ova osoba da doživljava, bilo prijatno, bolno ili ni bolno ni prijatno, štetna stanja se u njoj smanjuju, a korisna uvećavaju?’ „Ne, poštovani. „Monasi, niste li me čuli da podučavam Dhammu ovako: ’Kad neko oseća određenu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju; ali kad neko oseća drugu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju. Kad neko oseća određenu vrstu bolnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju; ali kad neko oseća drugu vrstu bolnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju. Kad neko oseća određenu vrstu ni bolnog ni prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju; ali kad neko oseća drugu vrstu ni bolnog ni prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu smanjuju, a korisna uvećavaju?’ „Da, poštovani. „Dobro je, monasi. Da nisam to lično saznao, video, otkrio, ustanovio, doživeo mudrošću ovako: ’Kad neko oseća određenu vrstu prijatnog osećaja, štetna stanja se u njemu uvećavaju, a korisna smanjuju’, da li bi bilo primereno za mene da, ne znajući to, kažem: ’Napustite takvu vrstu prijatnog osećaja?’„ „Ne, poštovani.