Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda asketa Vekhanassa dođe do Blaženog i pozdravi se njim. Kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade on sa strane i u prisustvu Blaženog reče nadahnut: „Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!“ „Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!“ „Ali, Kaććāna, zašto kažeš: ‚Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!‘? Koja je ta savršena lepota?“ „‚Ovo je savršena lepota, ovo je savršena lepota!‘“ „Učitelju Gotama, ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena.“ „Ali, Kaććāna, šta je lepota koju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena?“ „Učitelju Gotama, ta lepota jeste savršena lepota, nju ne može da nadmaši bilo koja druga lepota, koliko god bila visoka ili uzvišena.“