A tom prilikom poštovani Sāriputta stajao je iza Blaženog, hladeći ga lepezom. Na to pomisli: „Blaženi zaista govori o napuštanju tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju; Uzvišeni zaista govori o odustajanju od tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju.“ I dok je poštovani Sāriputta razmišljao o tome, njegov um postade oslobođen otrova zahvaljujući nevezivanju. A u asketi Dīghanakhi javilo se potpuno čisto viđenje Dhamme: „Sve što je podložno nastanku, podložno je i nestanku.“ Asketa Dīghanakha ugledao je Dhammu, dosegao je Dhammu, razumeo Dhammu, sagledao Dhammu, prevazišao sumnjičavost, okončao zbunjenost, stekao neustrašivost i u Učiteljevom nauku postao nezavisan od drugih. Tada on reče Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!“ Māgandiya sutta