Tematski grupisani govori: Odeljak o sastojcima bića

Summarised by AI from the whole volume (43 topics) — click to jump to where a topic begins.

1. Page 1–7 Nakulapitā-sutta Stari i bolesni domaćin Nakulapitā došao je kod Bude i zamolio ga za pouku radi trajne sreće. Buda ga je poučio da, iako je telo bolesno, um ne mora da bude bolestan. Zatim je Sāriputta to podrobno objasnio: ko pet skupina (khandha: oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine, svest) smatra sobom, tome se, kada se one promene, javljaju tuga i očaj; a ko skupine ne smatra sobom, tome, iako je telo bolesno, um nije bolestan. Ova sutta tako pokazuje načelo odvajanja telesne patnje od duševne neprianjan
2. Page 7–11 Sutta o monasima koji odlaze u Pacchābhūmi i pouka o uklanjanju strasne želje Grupa monaha spremala se da ode u oblast Pacchābhūmi. Buda im je savetovao da se najpre oproste od Sāriputte, jer je on mudar i pomaže drugovima u svetom životu. Sāriputta ih je poučio: ako ih pitaju šta uči njihov Učitelj, neka odgovore da uči uklanjanje strasne želje (chandarāga), a ako ih dalje pitaju u pogledu čega, neka odgovore: u pogledu pet skupina. Objasnio je i opasnost od strasti prema skupinama (patnju kada se skupine promene) i korist od oslobađanja od te strasti (odsustvo patnje ka
3. Page 12–17 Dve Hāliddikāni-sutte Domaćin Hāliddikāni došao je kod Mahākaccāne da zatraži objašnjenje kratkih stihova koje je Buda izgovorio u Aṭṭhaka-vaggi, o mudracu koji je napustio dom, ne luta vezan, ne druži se u selu, slobodan od čulnih želja i od želje da se istakne. Mahākaccāna objašnjava da su elementi (oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine, svest) dom svesti dok postoji vezujuća strast, ali je Tathāgata potpuno napustio strast prema tim elementima, pa više nema doma. Objašnjava i šta znači ne družiti se s ukućanima
4. Page 17–20 Samādhi-sutta i Paṭisallāna-sutta Buda uči monahe da razvijaju sabranost i osamu (paṭisallāna), jer onaj čiji je um sabran jasno spoznaje stvari kakve jesu, to jest nastanak i nestanak pet skupina. Objašnjava da je uživanje i vezanost za skupine uzrok prianjanja i kruženja u patnji, dok neuživanje u skupinama dovodi do prestanka uživanja, prestanka prianjanja i prestanka čitave gomile patnje. Obe sutte imaju isti sadržaj i razlikuju se samo po tome da li naglašavaju sabranost ili osamu.
5. Page 20–25 Dve Upādāparitassanā-sutte Buda pokazuje razliku između uznemirenosti zbog prianjanja (upādāparitassanā) i neuznemirenosti zbog neprianjanja. Neupućeni običan čovek smatra pet skupina sobom, pa kada se skupine promene, obuzimaju ga strah i uznemirenost i vezanost. Plemeniti učenik koji jasno vidi ne smatra skupine sobom i ne uznemiruje se ni kada se one promene. Druga sutta izlaže isto, ali kao merilo prianjanja koristi izraz „ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo“, da bi naglasila da je prianjanje uz skupine koren
6. Page 25–26 Sutta o skupinama prošlim, budućim i sadašnjim (kraj Nakulapitā-vagge) Buda pokazuje da je pet skupina, bilo prošlih, budućih ili sadašnjih, nestalno, patnja i ne-sopstvo. Plemeniti učenik koji to vidi ne žali za prošlim skupinama, ne raduje se budućim i vežba radi otrežnjenja, bestrašća i prestanka sadašnjih skupina. Ova sutta izlaže tri obeležja postojanja za sva tri vremena i zatvara prvo poglavlje, Nakulapitā-vaggu, stihovima koji sažimaju prethodnih 10 sutta.
7. Page 27–30 Anicca-vagga: sutte o nestalnosti skupina (sutte 39–47) Počinje novo poglavlje, Anicca-vagga, sastavljeno od više kratkih sutta istog obrasca, koje pokazuju da je pet skupina nestalno, patnja i ne-sopstvo, naizmenično sa suttama koje to povezuju u lanac: što je nestalno, to je patnja; što je patnja, to je ne-sopstvo; zato ne treba smatrati „ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo“. Pokazuje se i da su uzroci i uslovi nastanka skupina takođe nestalni, patnja i ne-sopstvo; skupine nastale iz nečeg nestalnog ne mogu biti stalne. Sve ove sutte imaju
8. Page 30–31 Sutta u kojoj Ānanda pita o prestanku (kraj Anicca-vagge) Ānanda pita Budu na prestanak kojih stvari se odnosi reč „prestanak“ (nirodha). Buda odgovara da je pet skupina nestalno, uslovljeno, nastalo zavisno od uzroka i uslova, i da im je priroda da propadnu, iščeznu, izblede i prestanu; upravo se prestanak tih skupina naziva prestankom. Ova sutta zatvara drugo poglavlje, Anicca-vaggu, sa završnim stihovima.
9. Page 32–33 Bhāra-sutta (početak Bhāra-vagge) Buda izlaže poređenje da je pet skupina prianjanja kao težak „teret“; nosilac tog tereta je običan čovek s ovim ili onim imenom i rodom; žudnja koja vodi u novo postojanje je „podizanje tereta“, a potpuni prestanak žudnje je „spuštanje tereta“. Zaključuje stihovima da je pet skupina težak teret na svetu, da je spustiti taj teret sreća i potpuno gašenje nečistoća. Ova sutta daje lako razumljivu sliku prirode prianjanja uz skupine.
10. Page 33–34 Pariññā-sutta i sutta o višem znanju i napuštanju strasne želje Buda pokazuje da je pet skupina ono što treba potpuno razumeti, a pravo potpuno razumevanje je prestanak strasti, mržnje i obmanutosti. Ko ne spozna neposredno, ne razume potpuno, ne oslobodi se strasti i ne napusti skupine, ne može okončati patnju, a ko spozna i napusti, okončava patnju. Uči i da se napusti strasna želja za svakom skupinom, kako bi ta skupina bila iskorenjena i ubuduće više ne nastala, pokazujući vezu između uvida i napuštanja nečistoća koja vodi oslobođenju.
11. Page 34–37 Sutte o privlačnosti, opasnosti i izlazu pre probuđenja Buda priča da je pre probuđenja, kao bodhisatta, istraživao šta je privlačnost (assāda), opasnost (ādīnava) i izlaz (nissaraṇa) u pogledu pet skupina. Otkrio je da su zadovoljstvo i radost koji nastaju zavisno od skupina njihova privlačnost, da je njihova nestalnost, promenljivost i patnja opasnost, a da je uklanjanje strasne želje za njima izlaz. Kada je sve to tri potpuno spoznao, objavio je da je potpuno probuđen. U sledećoj sutti to ponavlja u prvom licu: tragao je i mudrošću jasno našao pri
12. Page 37–41 Sutte o tome zašto bića uživaju u skupinama i o teretu koji se raspada (kraj Bhāra-vagge) Grupa kratkih sutta na kraju poglavlja objašnjava: kad pet skupina ne bi imale nikakvu privlačnost, bića ne bi bila strasno vezana za njih; ali pošto privlačnost zaista postoji, bića se vezuju; pošto postoji opasnost, bića se otrežnjuju; pošto postoji izlaz, bića mogu da se oslobode. Ko uživa u skupinama, uživa u patnji; nastanak skupina je nastanak patnje i bolesti, a prestanak skupina je prestanak patnje. Pet skupina se naziva i „agha“ (ono što muči), sa žudnjom kao korenom, i „pabhaṅgu“, to j
13. Page 42–43 Natumhāka-sutta (ono što nije vaše) Buda uči da se napusti pet skupina, jer skupine nisu vaše (na tumhākaṃ), a napuštanje onoga što nije vaše vodi dobrobiti i sreći. Navodi poređenje: ako ljudi odnesu travu, drva, grane i lišće iz Jetavane, spale ih ili s njima urade nešto drugo, monasi se ne bi uznemirili, jer to nije njihovo sopstvo niti pripada njihovom sopstvu. Isto je i s pet skupina: one zaista nisu naše, pa ih treba napustiti.
14. Page 43–46 Sutte o tome da „po onome u čemu leži sklonost, po tome se računa“ (dve sutte) Jedan monah moli Budu za kratku pouku da bi je u osami primenio. Buda kaže da se po onome u čemu leži latentna sklonost (anusaya) biće računa kao to, a ako sklonost ne leži, ne računa se tako. Monah to podrobnije objašnjava kao pet skupina u kojima leže latentne sklonosti ka nečistoćama; zatim vežba po pouci i dostiže arahantstvo. Druga sutta uči isto nešto drugačijim rečima: „po onome čime se meri (anumiyyati)“, po tome se i računa; monah koji to sledi takođe dostiže arahantstvo. Pokazuje se da
15. Page 46–50 Sutta Ānandi o nastanku, trajanju i menjanju skupina Buda pita Ānandu kako bi odgovorio kada bi ga neko upitao kod kojih stvari je uočljiv nastanak, propadanje i promena dok traju. Ānanda odgovara da je kod svih pet skupina uočljiv nastanak, propadanje i promena dok traju, i Buda potvrđuje odgovor. U sledećoj sutti proširuje pitanje na tri vremena: i skupine koje su prestale u prošlosti, i one koje još nisu nastale u budućnosti, i one koje sada nastaju, sve pokazuju nastanak, propadanje i promenu. Tako se podrobno pokazuje nestalnost skupina u svi
16. Page 50–52 Četiri Dhammānudhammapaṭipanna-sutte (kraj Natumhāka-vagge) Buda pokazuje da monah koji vežba Dhammu u skladu s Dhammom treba da prebiva obilno u otrežnjenju (nibbidā) u pogledu pet skupina; otrežnjen, potpuno razume skupine; potpuno ih razumevši, oslobađa se skupina i rođenja, starosti, smrti i sve tuge. Sledeće sutte izlažu isto, ali umesto toga redom govore o posmatranju skupina kao nestalnih, kao patnje i kao ne-sopstva. Četiri sutte istog obrasca naglašavaju da posmatranje skupina s različitih strana podjednako vodi oslobođenju. Četvrto poglavlje, N
17. Page 53–55 Attadīpa-sutta (početak Attadīpa-vagge) Buda uči monahe da sami sebi budu ostrvo i utočište, da im Dhamma bude ostrvo i utočište, a ne nešto drugo, i da mudro ispitaju šta je uzrok tuge i očaja. Odgovor je da neupućeni običan čovek smatra pet skupina sobom, pa kada se skupine promene, javlja se tuga. Zatim pokazuje lek: kada se mudrošću spozna nestalnost, promenljivost i prestanak skupina kakvi zaista jesu, postojeća tuga se napušta, um se ne uznemirava i prebiva u sreći; takav monah se naziva onim ko je ugasio nečistoće u tom pogledu
18. Page 55 Sakkāya-sutta (put nastanka i prestanka stava o postojanju sopstva) – prekinuto usred sutte Buda pokazuje put koji vodi nastanku sakkāye (prianjanja uz telo, to jest pet skupina, kao sopstvo): neupućeni običan čovek smatra svaku skupinu sopstvom ili nečim što pripada sopstvu; to se naziva putem koji vodi u patnju. Zatim počinje da izlaže suprotno, put koji vodi prestanku sakkāye, u kojem upućeni plemeniti učenik ne smatra skupine sopstvom, ali se taj deo prekida usred rečenice na kraju 55. strane ove datoteke (90. sutta još nije završena), pa se sadržaj nastavlja u sledećoj datoteci.
19. Page 56–57 (Kraj prethodne sutte) Put prestanka stava o sopstvu i sagledavanje pet skupina kroz tri obeležja Početak 56. strane je kraj sutte koja se nastavlja iz prethodnog dela; objašnjava da je nesmatranje pet skupina sopstvom ili nečim povezanim sa sopstvom put koji vodi prestanku stava o postojanju sopstva (sakkāyadiṭṭhi). Zatim sledi nova sutta sa standardnim učenjem: sve skupine su nestalne i patnja, a pošto su nestalne i patnja, nisu sopstvo; tako ih treba videti ispravnom mudrošću, i kada se tako vidi, um se oslobađa prianjanja i oslobađa se. Na kraju se govori i o tome kako se um monaha oslob
20. Page 57–58 Uzrok stava da postoji sopstvo i koren uobraženosti „ja jesam“ Sutta objašnjava da svi askete i brahmani koji na različite načine smatraju nešto sopstvom to čine prianjajući uz neku od pet skupina na jedan od 20 načina (npr. smatraju oblik sopstvom, sopstvo u obliku itd.). Kada se tako prianja, javlja se osećaj „ja jesam“ (asmi), a zatim delovanje pet čula na osnovu neznanja. Neupućeni običan čovek zato stvara mnoge misli o sebi, dok kod upućenog plemenitog učenika, kada je neznanje napušteno i nastalo pravo znanje, tih misli više nema.
21. Page 58–60 Određenje pet skupina i pet skupina prianjanja Buda jasno određuje pet skupina (oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine, svest), obuhvatajući prošle, buduće i sadašnje, unutrašnje i spoljašnje, grube i suptilne, niske i uzvišene, daleke i bliske. Zatim posebno objašnjava pet skupina prianjanja kao one skupine koje su još povezane s otrovima i predmet su prianjanja. Ova razlika pokazuje da skupine same po sebi nisu problem, već je prianjanje uz njih uzrok patnje.
22. Page 60–62 Prva Soṇa-sutta: uobraženost poređenja sebe na osnovu skupina Buda kaže Soṇi, sinu domaćina, da askete i brahmani koji misle da su bolji, jednaki ili lošiji od drugih, uzimajući za merilo nestalni oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine ili svest, to čine zato što ne vide stvari kakve zaista jesu. Kada ga pita da razmotri da li je pet skupina stalno ili nestalno, da li je patnja ili ne, Soṇa odgovara da su nestalne i patnja, pa ih ne treba smatrati sobom. Zaključuje poukom da se sve skupine vide kao „to nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo“, dok se
23. Page 62–63 Druga Soṇa-sutta: obeležja pravih asketa i brahmana Buda kaže da askete i brahmani koji jasno ne poznaju oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine i svest, kao ni njihov nastanak, prestanak i put do njihovog prestanka, iako ih slave kao askete ili brahmane, zaista nisu dostigli cilj asketstva ili brahmanstva. Nasuprot tome, samo oni koji to jasno spoznaju sopstvenim višim znanjem u ovom životu smatraju se potpunim asketama i brahmanima.
24. Page 63–65 Uviđanje prestanka uživanja i strasti radi oslobođenja (kraj 5. poglavlja i kraj Mūlapaṇṇāse) Dve kratke sutte uče da kada monah vidi pet skupina kao nestalne kakve zaista jesu (bilo neposrednim posmatranjem ili mudrom pažnjom), taj ispravan uvid vodi otrežnjenju, prestanku uživanja (nandī) i strasti (rāga), sve dok se um potpuno ne oslobodi. Na kraju 65. strane stoji završna napomena da je završena „Attadīpa-vagga“, peto poglavlje, sa završnim stihovima, i objavljuje se kraj „Mūlapaṇṇāse“ (prvih pedeset sutta) Khandha-saṃyutte, sa stihovima koji sažimaju ceo veliki odeljak.
25. Page 66 Upaya-sutta (početak Majjhimapaṇṇāse, 1. poglavlje) Počinje novi odeljak, „Majjhimapaṇṇāsa“, čije se prvo poglavlje zove „Upaya-vagga“. Ova sutta uči da svest koja je upetljana (upaya), to jest koja ima preostale četiri skupine kao predmet i oslonac, raste, razvija se i buja, dok se svest bez takve upetljanosti oslobađa. Kada monah napusti strast prema pet elemenata, svest više nema oslonca, ne raste, oslobođena je, postojana, zadovoljna, neuznemirena i sama u sebi ugasi nečistoće.
26. Page 67–68 Bīja-sutta: poređenje sa semenom Buda poredi svest sa pet vrsta semena koja, iako su zdrava, ne mogu da niknu i rastu bez zemlje i vode; isto tako svest, kojoj su četiri skupine zemlja (element u koji se ukorenjuje), a strasno uživanje (nandīrāga) vlaga, raste i razvija se. Kada monah napusti strast prema pet elemenata, svest nema gde da se ukoreni, ne raste, pa se oslobađa i na kraju gasi nečistoće.
27. Page 68–71 Nadahnuti iskaz o „ne bi trebalo da budem“ i presecanje nižih okova Buda izgovara nadahnuti iskaz da monah koji je oslobođen neprianjanjem na način „ne bi trebalo da budem, ne bi trebalo da bude moje, neću biti, neće biti moje“ preseca niže okove. Kada ga jedan monah pita za značenje, objašnjava da neupućeni običan čovek smatra pet skupina sobom, pa se plaši nepostojanja sopstva, dok plemeniti učenik ne strahuje jer ne prianja tako; a kada se napusti strast prema pet skupina, svest nema oslonca, što na kraju vodi uništenju otrova.
28. Page 72–76 Parivaṭṭa-sutta: probuđenje znanjem u četiri kruga o pet skupina Buda objavljuje da, sve dok nije istinski spoznao „četiri kruga“ (samu skupinu, njen nastanak, prestanak i put do prestanka) pet skupina prianjanja, nije tvrdio da je dostigao nenadmašno potpuno probuđenje. Zatim podrobno objašnjava određenje, uzrok nastanka, uzrok prestanka i Plemeniti osmostruki put kao put prestanka svake skupine. Ko sve te skupine spozna, osobodi se strasti i oslobodi bez prianjanja, naziva se potpunim (kevalī), za koga više nema kruženja koje bi se moglo opisati.
29. Page 76–81 Sattaṭṭhāna-sutta: veštost u sedam tačaka i trostruko razmatranje Buda pokazuje da se monah koji je vešt u sedam tačaka u pogledu svake skupine – poznaje skupinu, njen nastanak, prestanak, put do prestanka, privlačnost (assāda), opasnost (ādīnava) i izlaz (nissaraṇa) – i koji ih uz to razmatra kroz elemente, čulne baze i uslovljeno nastajanje, naziva potpunim, onim ko je proživeo sveti život, najvišim čovekom u ovoj Dhammi i disciplini. Ova sutta proširuje prethodnu Parivaṭṭa-suttu tako da obuhvati i privlačnost i opasnost skupina.
30. Page 81–82 Razlika između Tathāgate i monaha oslobođenog mudrošću Buda kaže da se i Tathāgata, arahant, potpuno probuđeni, i monah oslobođen mudrošću (paññāvimutti) podjednako oslobađaju pet skupina otrežnjenjem, bestrašćem, prestankom i neprianjanjem. Ali kada ga monasi pitaju za razliku, kaže da je Tathāgata onaj ko je izazvao nastanak puta koji nije bio nastao, stvorio put koji nije postojao i sam spoznao put, dok su učenici samo oni koji slede put koji je on već otkrio.
31. Page 82–85 Anattalakkhaṇa-sutta, izložena grupi petorice Izuzetno važna propoved izložena grupi petorice monaha u Jelenjem parku u Isipatani. Buda ukazuje da je svaka od pet skupina ne-sopstvo: kada bi bila sopstvo, ne bi vodila bolesti i moglo bi se upravljati njome po želji; ali pošto je ne-sopstvo, vodi bolesti i njome se ne može upravljati. Zatim ih navodi da razmotre da su sve skupine nestalne i patnja, pa ih ne treba smatrati sopstvom. Kada to vidi, plemeniti učenik se otrežnjuje, oslobađa strasti i oslobađa se. Sutta se završava time što se umo
32. Page 85–88 Mahāli-sutta: uzrok nečistoće i pročišćenja Mahāli iz roda Licchavija pita o tvrdnji Pūraṇe Kassape da za nečistoću i pročišćenje bića nema ni uzroka ni uslova. Buda to pobija objašnjavajući: kada bi pet skupina bile isključivo patnja, bića ne bi bila strasno vezana za njih; ali pošto skupine donose zadovoljstvo, bića se vezuju i postaju nečista. Obrnuto, kada bi skupine bile isključivo zadovoljstvo, bića se ne bi otrežnjivala; ali pošto su zaista patnja, bića se otrežnjuju i mogu da se pročiste. To su pravi uzroci i uslovi obe strane.
33. Page 88 Pet skupina kao vatra koja gori Kratka sutta koja kaže da su oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine i svest usijani poput vatre koja plamti. Kada to vidi upućeni plemeniti učenik, otrežnjuje se u pogledu svih skupina, oslobađa strasti i na kraju se oslobađa. To je poređenje koje podstiče osećaj hitnosti u napuštanju vezanosti za skupine.
34. Page 88–90 Niruttipatha-sutta: načini izražavanja koje niko ne osporava (kraj Upaya-vagge) Buda pokazuje tri načina izražavanja koje mudri askete i brahmani ne osporavaju: za skupine koje su prestale u prošlosti reći „bile su“, za skupine koje još nisu nastale u budućnosti reći „biće“, a za skupine koje sada postoje reći „postoje“. Čak se ni učenja van Budinog učenja koja poriču uzroke i uslove ne usuđuju da ospore ove načine izražavanja, iz straha od prekora. Ova sutta zatvara 1. poglavlje (Upaya-vaggu) Majjhimapaṇṇāse završnim stihovima.
35. Page 91–98 Arahanta-vagga: devet kratkih sutta o napuštanju prianjanja uz skupine radi oslobođenja od Māre Drugo poglavlje (Arahanta-vagga) sastoji se od devet kratkih sutta istog oblika: u svakoj jedan monah moli Budu za kratku pouku da bi sam meditirao. Buda naizmenično kaže da je onaj ko prianja, ko umišlja ili ko uživa u pet skupina vezan od Māre, a ko to ne čini, oslobođen je Māre; isto tako, želju za onim što je nestalno, patnja, ne-sopstvo, nije svoje ili je predmet strasti treba napustiti. Svaki monah, kada razume značenje, odlazi da se trudi i svaki put brzo dostiže arahantstvo.
36. Page 98–99 Rādha-sutta i Surādha-sutta (kraj Arahanta-vagge) Rādha i Surādha pitaju na sličan način: kako treba znati i videti da ne bi bilo stvaranja „ja“ i „moje“ ni latentne sklonosti ka uobraženosti, ni u ovom telu sa svešću ni u svim spoljašnjim znacima. Buda uči da se svih pet skupina ispravnom mudrošću vide kao „to nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo“. Obojica, saslušavši to, postaju arahanti. Sutta zatvara Arahanta-vaggu, 2. poglavlje, sa završnim stihovima koji navode deset sutta ovog poglavlja.
37. Page 169 Nadī-sutta Buda poredi neupućenog običnog čoveka sa čovekom koga nosi brza rečna struja, a on pokušava da se uhvati za travu ili drveće na obali, koji se lako otkidaju i ne mogu mu biti oslonac. Isto tako, onaj ko pet skupina smatra sobom propada kada se skupine raspadnu, jer je nešto nestalno uzeo za oslonac svog sopstva. Sutta naglašava da su oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine i svest nestalni, pa ih ne treba smatrati sopstvom.
38. Page 169–170 Loka-sutta Buda kaže da se on ne spori sa svetom, već se svet spori s njim, jer onaj ko izlaže Dhammu ne dolazi u sukob ni sa kim na svetu. Ono za šta mudri na svetu drže da „ne postoji“, a to su stalni, trajni i nepromenljivi oblik, osećaj, opažaj, voljne tvorevine i svest, i on kaže da ne postoji. Ono za šta mudri drže da „postoji“, a to je pet skupina koje su nestalne, patnja i po prirodi promenljive, i on potvrđuje da zaista postoji.
39. Page 170–171 Sutta o svetskoj pojavi i poređenje sa lotosom Buda kaže da je potpuno spoznao i proniknuo svetsku pojavu u svetu (to jest pet skupina), a zatim je izlaže, razlaže i jasno otkriva. Za onoga ko to čuje, a ne zna i ne vidi, pita se šta se može učiniti s takvom budalom. Zatim poredi sebe sa lotosom koji nastaje i raste u vodi, ali se uzdiže iznad vode neokaljan njome: isto tako Tathāgata je rođen i odrastao u svetu, ali je savladao svet i ostao neokaljan njime.
40. Page 171–174 Pheṇapiṇḍūpama-sutta Buda iznosi pet poređenja za svaku od pet skupina: oblik je kao gruda pene, osećaj kao mehur na vodi, opažaj kao fatamorgana, voljne tvorevine kao stablo banane bez srži, a svest kao opsena koju stvara mađioničar. Kada ih mudar čovek mudro ispita, vidi da su prazne i bez ikakve srži. Završava se stihovima koji podstiču marljivog monaha da tako posmatra skupine danju i noću, kako bi napustio sve vezanosti i dostigao neprolazni cilj.
41. Page 181 Nakhasikhā-sutta Jedan monah ponovo postavlja isto pitanje: da li u pet skupina postoji nešto stalno i trajno. Buda uzima malo prašine na vrh nokta kao poređenje i kaže da ne postoji čak ni toliko: kada bi postojalo, ne bi bilo moguće živeti sveti život radi potpunog okončanja patnje; ali pošto ne postoji, život svetog života radi okončanja patnje je moguć. Pitanje i odgovor se ponavljaju još jednom ukratko, da bi se naglasilo isto načelo.
42. Page 181–184 Kruženje bez vidljivog početka i poređenje sa psom na lancu Buda kaže da je saṃsāra tako duga da joj se početak ne vidi: čak i kada bi veliki okean presušio, planina Sineru izgorela i velika zemlja izgorela i raspala se, to ne bi bilo ravno dužini patnje bića koja kruže zbog neznanja i žudnje. Zatim poredi običnog čoveka koji pet skupina smatra sobom sa psom vezanim za stub, koji trči ukrug oko stuba bez mogućnosti da se oslobodi, za razliku od plemenitog učenika koji ne smatra skupine sobom i zato može da se oslobodi patnje.
43. Page 288–290 Kilesa-saṃyutta Ova saṃyutta govori o strasnoj želji (chandarāga, zadovoljstvo i vezanost) koja nastaje u šest unutrašnjih čulnih baza, šest spoljašnjih čulnih baza, šest vrsta kontakta, šest vrsta osećaja nastalih iz kontakta, šest vrsta opažaja, šest vrsta namere, šest vrsta žudnje, šest elemenata i pet skupina, kao o nečistoći uma. Buda uči da kada monah napusti strasnu želju u tim oblastima, um mu se okreće odricanju, izgrađen je odricanjem i podesan za rad na ostvarenju stvari koje treba neposredno spoznat