Kraj Sāvatthīja. Onda neki monah dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Poštovani, bilo bi dobro da mi Blaženi ukratko iznese učenje, kako bih, saslušavši njegove reči, mogao da boravim u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan.” „Monaše, treba napustiti želju prema onome što je patnja.” „Razumem, Blaženi; razumem, Srećni.” „A kako ti, monaše, detaljno razumeš značenje onoga što sam ti ukratko rekao?” „Materijalni oblik je, poštovani, patnja i treba napustiti želju prema njemu. Osećaj je patnja… Opažaj je patnja… Mentalni obrasci su patnja… Svest je patnja i treba napustiti želju prema njoj. Tako ja, poštovani, detaljno razumem značenje onoga što je Blaženi ukratko izgovorio.” „Vrlo dobro, monaše, vrlo dobro! Dobro je da onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, ti razumeš detaljno značenje na taj način. Materijalni oblik je, monaše, patnja i treba napustiti želju prema njemu. Osećaj je patnja… Opažaj je patnja… Mentalni obrasci su patnja… Svest je patnja i treba napustiti želju prema njoj. Detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, treba razumeti na taj način”… I taj monah postade jedan od arahanata.

1. Arahanti

Nepostojanje trajnog sopstva Kraj Sāvatthīja. Onda neki monah dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Poštovani, bilo bi dobro da mi Blaženi ukratko iznese učenje, kako bih, saslušavši njegove reči, mogao da boravim u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan.” „Monaše, treba napustiti želju prema onome što nije trajno sopstvo.” „Razumem, Blaženi; razumem, Srećni.”