On ne misli da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Nije opsednut idejama ’Ja sam svest’ ili ’Svest je moja’. I dok on nije opsednut tim idejama, njegova svest se menja i prolazi, ali njega ne obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti svesti. Na taj način nas, domaćine, pogađa bol u telu, ali ne i u umu.” Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljan, domaćin Nakulapitā se obradova rečima poštovanog Sāriputte.

1. Nakulapitā

Devadaha Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u plemenu Sakja, u gradu Devadaha. Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ovako mu rekoše: „Gospodine, želimo da odemo u jednu udaljenu oblast i da tamo boravimo.” „Jeste li o tome obavestili Sāriputtu?” „Ne, gospodine, nismo obavestili poštovanog Sāriputtu.” „Obavestite, monasi, Sāriputtu. Sāriputta je mudar, velika je pomoć monasima koji su njegovi saputnici u svetačkom životu.” „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše oni.