„Vrlo dobro, monaše, vrlo dobro! Dobro je da onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, ti razumeš detaljno značenje na taj način. Ko se vezuje za materijalni oblik, monaše, zarobljenik je Māre; ko se ne vezuje, oslobođen je od Zloga. Ko se vezuje za osećaj… opažaj… mentalne obrasce… Ko se vezuje za svest, zarobljenik je Māre; ko se ne vezuje, oslobođen je od Zloga. „Monaše, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, treba razumeti na taj način.” Onda se taj monah obradova rečima Blaženog i zahvali se na njima. Zatim ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom, te pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ode. I ne zadugo, boraveći u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan, taj monah, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi dobrih porodica s razlogom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja”. I taj monah postade jedan od arahanata.

1. Arahanti

Onaj ko zamišlja Kraj Sāvatthīja. Onda neki monah dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Poštovani, bilo bi dobro da mi Blaženi ukratko iznese učenje, kako bih, saslušavši njegove reči, mogao da boravim u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan.” „Ko zamišlja, monaše, zarobljenik je Māre; ko ne zamišlja, oslobođen je od Zloga.” „Razumem, Blaženi; razumem, Srećni.” „A kako ti, monaše, detaljno razumeš značenje onoga što sam ti ukratko rekao?” „Ko zamišlja materijalni oblik, poštovani, zarobljenik je Māre; ko ne zamišlja, oslobođen je od Zloga.” Ko zamišlja osećaj… opažaj… mentalne obrasce… Ko zamišlja svest, zarobljenik je Māre; ko ne zamišlja, oslobođen je od Zloga. Tako ja, poštovani, detaljno razumem značenje onoga što je Blaženi ukratko izgovorio.”