Videći ovako, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za oblik, gubi interes za osećaj, gubi interes za opažaj, gubi interes za mentalne obrasce, gubi interes za svest. Pošto je izgubio interes, u njemu se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako [njegov um] oslobođen biva. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Oslobođen sam’. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.” Tako reče Blaženi. Zadovoljni, petorica asketa se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor bio još u toku, umovi tih pet monaha postadoše oslobođeni otrova zahvaljujući neprijanjanju.

6. Prijanjanje

Razgovor sa Mahālijem Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljastim krovom. Onda Mahāli iz plemena Liććhavi otide do Blaženog… i ovako mu reče: „Poštovani, Pūraṇa Kassapa ovako govori: ’Ne postoji uzrok ili uslov prljanja bića; bića se prljaju bez uzroka ili uslova. Ne postoji uzrok ili uslov pročišćenja bića; bića se pročišćuju bez uzroka ili uslova.’ Šta Blaženi kaže na to?” „Postoji, Mahāli, ono što je uzrok, uslov prljanja bića, sa uzrokom, sa uslovom bića bivaju uprljana. Postoji, Mahāli, ono što je uzrok, uslov za pročišćenje bića; sa uzrokom, sa uslovom bića bivaju pročišćena.” „A šta je, poštovani, uzrok, šta je uslov prljanja bića? Sa kojim uzrokom, sa kojim uslovom bića bivaju uprljana?”