„A kako ti detaljno razumeš značenje onoga što sam ti ukratko rekao?” „Poštovani, ako je neko opsednut oblikom, po tome se prepoznaje. Ako je opsednut osećajem… opažajem… mentalnim obrascima… Ako je neko opsednut svešću, po tome se prepoznaje. Ako neko nije opsednut oblikom, po tome se ne prepoznaje. Ako je opsednut osećajem… opažajem… mentalnim obrascima… Ako neko nije opsednut svešću, po tome se prepoznaje. Tako ja, poštovani, detaljno razumem značenje onoga što je Blaženi ukratko izgovorio.” „Vrlo dobro, monaše, vrlo dobro! Dobro je da onome što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, ti razumeš detaljno značenje na taj način.… (kao gore) … Ako neko nije opsednut svešću, po tome se prepoznaje. „Monaše, detaljno značenje onoga što sam rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, treba razumeti na taj način.” Onda se taj monah obradova rečima Blaženog i zahvali se na njima. Zatim ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom, te pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ode. I ne zadugo, boraveći u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan, taj monah, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi dobrih porodica s razlogom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja”. I taj monah postade jedan od arahanata.

4. Nije vaše

Jedan monah (2)