A kako neko, domaćine, ne luta bez doma? Vezanost, kretanje i vezivanje za obeležja oblika – kod Tathāgate je to napušteno, isečeno u korenu, učinjeno poput palme iščupane iz korena, uništeno tako da se u budućnoti više ne može pojaviti. Zato se za Tathāgatu kaže da ’ne luta bez doma’. Vezanost… za obeležja zvuka… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma – kod Tathāgate je to napušteno… Zato se za Tathāgatu kaže da ’ne luta bez doma’. Tako neko, domaćine, ne luta bez doma. A kako to neko, domaćine, stvara prisnost u selu? Ima slučajeva, domaćine, da neko živi družeći se sa domaćinima, raduje se sa njima i tuguje sa njima; srećan je kad su oni srećni, nesrećan kad su oni nesrećni; kada imaju nekog posla, on se u to uključuje kao da je njegova stvar. Tako neko, domaćine, stvara prisnost u selu. A kako to neko, domaćine, ne stvara prisnost u selu? Ima slučajeva, domaćine, da monah živi ne družeći se sa domaćinima; ne raduje se sa njima niti tuguje sa njima; nije srećan kad su oni srećni, niti nesrećan kad su oni nesrećni; kada imaju nekog posla, on se u to ne uključuje. Tako neko, domaćine, ne stvara prisnost u selu. A kako se to neko, domaćine, ne oslobađa čulnih želja? Ima slučajeva, domaćine, da neko nije oslobođen strasti, želje, ljubavi, žeđi, groznice i žudnje za zadovoljstvima čula. Tako se neko, domaćine, ne oslobađa čulnih želja.