Kraj Sāvatthīja. „Monasi, svi oni isposnici ili brahmani koji na različite načine vide sopstvo, svi oni vide pet sastojaka bića kao objekata vezivanja ili neki od njih. Kojih pet? Tako, monasi, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, misli da je materijalni oblik (telo) njegovo sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da je oblik u sopstvu ili da je sopstvo u obliku. On misli da je osećaj… opažaj… mentalni obrasci… On misli da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Tako se javlja ovo gledanje na stvari i on nije napustio zamisao ’ja jesam’. Monasi, dok god zamisao ’ja jesam’ nije napuštena, dolazi do prožimanja pet čula: čula vida, čula sluha, čula mirisa, čula ukusa i čula dodira. Postoji, monasi, razum, postoje predmeti razuma, postoji element neznanja. Kada je neuk, običan čovek pod uticajem osećaja nastalog iz kontakta prožetog neznanjem, javlja mu se misao ’ja jesam’; javlja mu se misao ’ovo sam ja’; ’biću’; ’neću biti’; ’imaću oblik’; ’biću bez oblika’; ’imaću opažaj’; ’biću bez opažaja’; ’neću imati ni opažaj ni neopažaj’. Ali kod dobro upućenog plemenitog učenika, tih pet čula ostaju onakva kakva jesu, ali u njemu neznanje biva napušteno, a znanje se rađa. Zbog slabljenja neznanja i rađanja znanja, njemu se više ne javlja misao ’ja jesam’; ne javlja mu se misao ’ovo sam ja’; ’biću’… ’neću biti’… ’imaću oblik’… ’biću bez oblika’… ’imaću opažaj’… ’biću bez opažaja’… niti mu se javlja misao ’neću imati ni opažaj ni neopažaj’.”

5. Sam sebi ostrvo

Sastojci