Ali, monasi, dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, ne vidi materijalni oblik kao sopstvo… ne vidi osećaj… opažaj… mentalne obrasce… ne vidi svest kao sopstvo. On prolazni materijalni oblik vidi onakvim kakav zaista jeste: ’Prolazan je materijalni oblik’. On prolazni osećaj… opažaj… mentalne obrasce… svest vidi onakvom kakva zaista jeste: ’Prolazna je svest’. Materijalni oblik koji je patnja… svest koja je patnja… Materijalni oblik koji nije trajno sopstvo… svest koja nije trajno sopstvo… On uslovljeni materijalni oblik… uslovljenu svest vidi onakvom kakva zaista jeste: ’Uslovljena je svest’. On razume da će materijalni oblik iščeznuti. osećaj… opažaj… mentalni obrasci… On razume da će svest iščeznuti. Iščezavanjem materijalnog oblika, osećaja, opažaja, mentalnih obrazaca i svesti — tako bi monah, odlučan u misli: „’Možda me ne bi bilo i možda mi ništa ne bi pripadalo; neće me biti i ništa mi neće pripadati’ — mogao da preseče pet nižih okova.” „Tako odlučan, poštovani, monah bi presekao niže okove. Ali na koji način onome ko tako zna i tako vidi dolazi do trenutnog uništenja mentalnih nečistoća?” „Tako, monaše, neupućen običan čovek oseća strepnju tamo gde nema razloga za strepnju. Strepnju tom neupućenom čoveku stvara misao: ’Možda me ne bi bilo i možda mi ništa ne bi pripadalo; neće me biti i ništa mi neće pripadati’.