Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda neki monah dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Poštovani, bilo bi dobro da mi Blaženi ukratko iznese učenje, kako bih, saslušavši njegove reči, mogao da boravim u osami, povučen, marljiv, predan i odlučan.” „Ko se vezuje, monaše, zarobljenik je Māre; ko se ne vezuje, oslobođen je od Zloga.” „Razumem, Blaženi! Razumem, Srećni!” „A kako ti, monaše, detaljno razumeš značenje onoga što sam ti ukratko rekao?” „Ko se vezuje za materijalni oblik, poštovani, zarobljenik je Māre; ko se ne vezuje, oslobođen je od Zloga. Ko se vezuje za osećaj, zarobljenik je Māre; ko se ne vezuje, oslobođen je od Zloga. Ko se vezuje za opažaj… mentalne obrasce… Ko se vezuje za svest, zarobljenik je Māre; ko se ne vezuje, oslobođen je od Zloga.” Tako ja, poštovani, detaljno razumem značenje onoga što je Blaženi ukratko izgovorio.”