Čuvši to, Blaženi mi ovako odgovori: „Tako je, domaćine, tako je. Telo je bolno, slabo i tegobno. Jer ko će, starajući se o ovome telu, tvrditi i za trenutak da je ono sasvim zdravo, sem iz potpune ludosti? Ovako sebe treba da vežbaš: ’Čak i ako je moje telo bolno, moj um biće bez bola.’ Tako treba sebe da vežbaš.” I tako me je Blaženi poškropio besmrtnom ambrozijom govora o Dhammi.” „Ali zašto ti ne pade na pamet da dalje pitaš Blaženoga: ’Na koji nas to način pogađa bol i u telu i u umu? A na koji način nas pogađa bol samo u telu, ali ne i u umu?’” „Zaista, gospodine, došao bih izdaleka da od poštovanog Sāriputte saznam značenje tih reči. Bilo bi dobro ako bi mi poštovani Sāriputta objasnio značenje svojih reči.” „U tom slučaju, domaćine, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.” „Da, poštovani gospodine”, odgovori domaćin Nakulapitā. A poštovani Sāriputa ovako nastavi: