Tom prilikom je poštovani Sāriputta sedeo nedaleko od Blaženog. Onda monasi, ushićeni i odobravajući reči Blaženoga, ustadoše sa svog sedišta i — poklonivši se Blaženome i obišavši ga tako da im on ostane sa desne strane — otidoše do poštovanog Sāriputte. Kad su stigli, srdačno se pozdravite sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, rekoše poštovanom Sāriputti: „Prijatelju, želimo da odemo u jednu udaljenu oblast i da tamo boravimo.” Već smo o tome obavestili Učitelja.” „Prijatelji, u stranoj zemlji postoje mudri plemići i sveštenici, domaćini i askete — jer ljudi su tamo mudri i pronicljivi — koji će pitati monaha: ’Koje je učenje tvoga učitelja? Čemu on podučava?’ Jeste li dobro saslušali učenje — dobro ga razumeli, pridržavali ga se, razmatrali ga, pronikli u njega uz pomoć uvida — tako da odgovarajući na takvo pitanje govorite u skladu sa onim što je rekao Blaženi; nećete pogrešno tumačiti Blaženog, već ćete odgovarati u skladu sa Dhammom, tako da svako onaj čije je razmišljanje u skladu sa Dhammom neće imati osnova da vas kritikuje?” „Zaista, prijatelju, došli smo izdaleka da od poštovanog Sāriputte saznamo značenje ovih reči. Bilo bi dobro ako bi nam poštovani Sāriputta objasnio značenje svojih reči. „Onda, prijatelji, poslušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. A poštovani Sāriputa ovako nastavi: