Bilo koji osećaj… bilo koji opažaj… bilo koje mentalne obrasce… Svaku vrstu svesti – prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, inferiornu ili superiornu, daleku ili blizu – svaku svest treba videti onakvu kakva zaista jeste, pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Videći ovako, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za materijalni oblik, gubi interes za osećaj, gubi interes za opažaj, gubi interes za mentalne obrasce, gubi interes za svest. Pošto je izgubio interes, u njemu se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako [njegov um] oslobođen biva. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Oslobođen sam’. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

5. Sam sebi ostrvo

Soṇa (2) Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda Soṇa, sin nekog kućedomaćina, dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: