U čemu je onda, monasi, razlika, koja je odlika, šta to razlikuje Tathāgatu, plemenitog i potpuno probuđenog, od monaha oslobođenog mudrošću?” „Za nas, poštovani, ovo učenje ima Blaženog kao svoj koren, svog vodiča i svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi lično izložio značenje svoje tvrdnje. Saslušavši ga od Blaženog, monasi će ga zapamtiti.” „Onda poslušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” „Da, poštovani,” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi: „Monasi, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, jeste onaj koji utire još neutrti put, stvara još nestvoreni put, objavljuje još neobjavljeni put. On poznaje put, razume put, vičan je putu. A njegovi učenici sada žive sledeći taj put i njime su potom ovladali. Eto u čemu je razlika, to je odlika, to je ono što razlikuje Tathāgatu, plemenitog i potpuno probuđenog, od monaha oslobođenog mudrošću.”

6. Prijanjanje

O obeležju ne-sopstva Jednom je Blaženi boravio kraj Vārāṇasīja, u Parku jelena, u Isipatani. Tu se on ovako obrati grupi od pet monaha: „Monasi.” „Da, poštovani”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Monasi, materijalni oblik nije trajno sopstvo. Jer ako bi oblik bio trajno sopstvo, on ne bi vodio do bolesti i moglo bi se u odnosu na oblik reći: ’Neka moj oblik bude ovakav, neka moj oblik ne bude onakav.’ Ali pošto oblik nije trajno sopstvo, on vodi do bolesti i ne može se u odnosu na oblik reći: ’Neka moj oblik bude ovakav, neka moj oblik ne bude onakav.’