Kraj Sāvatthīja. „Monasi, budite sami sebi ostrvo, budite sami sebi utočište, a ne neko drugi. Neka Dhamma bude vaše ostrvo, vaše utočište, a ne nešto drugo. Kada živite kao sami sebi ostrvo, sami sebi utočište, a ne neko drugi, kada je Dhamma vaše ostrvo, vaše utočište, a ne nešto drugo, tada ovako treda da istražujete samu osnovu: ’Iz čega se rađaju žalost, naricanje, bol, tuga i očaj? Šta ih stvara?’