Govori srednje dužine: Prvih pedeset

ฉบับแปลเซอร์เบีย · Sutta Piṭaka — The Basket of Discourses · Volume 12 · 569 pages

Summarised by AI from the whole volume (60 topics) — click to jump to where a topic begins.

Page 1–11 Mūlapariyāya-sutta – O korenu svih stvari Buda izlaže monasima kako četiri vrste osoba – neupućeni običan čovek (puthujjana), onaj koji još vežba (sekha), onaj čiji su otoci uništeni (khīṇāsava) i Tathāgata – opažaju i misle o raznim stvarima, poput zemlje, vode, vatre, vetra, deva, brahmi pa sve do nibbāne. Običan čovek se za te stvari vezuje, zamišlja ih i u njima uživa, jer ih nije potpuno razumeo, dok ih plemeniti i Buda jasno spoznaju, ali se za njih ne vezuju, jer su ih potpuno i temeljno razumeli. Sutta ukazuje da patnja nastaje
Page 12–20 Sabbāsava-sutta – O obuzdavanju svih otoka Buda izlaže sedam načina napuštanja otoka (āsava – nečistoća koje fermentiraju u umu): napuštanje uviđanjem (dassana), obuzdavanjem čula (saṃvara), mudrom upotrebom četiri potrepštine (paṭisevanā), strpljivim podnošenjem (adhivāsanā), izbegavanjem opasnih stvari (parivajjanā), otklanjanjem štetnih misli (vinodanā) i razvijanjem sedam bojjhaṅga (bhāvanā). Buda ističe da samo onaj ko zna i vidi može uništiti otoke, i da mudra ili nemudra pažnja određuje da li će nečistoće nastati ili prestati. Ovo
Page 21–27 Dhammadāyāda-sutta – Biti naslednik Dhamme, a ne materijalnih stvari Buda uči monahe da budu naslednici Dhamme, a ne naslednici materijalnih stvari (āmisa). Navodi primer dva gladna monaha: jedan jede ostatak hrane koju je Buda ostavio, a drugi strpljivo odoleva i ne jede, iz poštovanja prema učenju o nepohlepi za materijalnim stvarima. Buda više hvali drugog monaha, jer to vodi skromnosti i zadovoljstvu malim. Zatim Sāriputta objašnjava da se monasi koji se ne vežbaju u skladu sa učenjem o osami zaslužuju prekor, dok oni koji napuštaju pohlepu i mržnju i slede p
Page 28–41 Bhayabherava-sutta – O strahu i užasu života u šumi Brahman Jāṇussoṇi kaže Budi da je život sam u šumi težak i zastrašujući. Buda pripoveda o svom iskustvu kao bodhisatte pre probuđenja: uvideo je da strah u šumi izazivaju upravo nečistoće onih asketa i brahmana čija dela telom, govorom i umom nisu čista, koji su pohlepni, zlovoljni, tromi, nemirni, puni sumnje, hvalisavi, plašljivi, željni dobitka i slave, lenji, rastrešeni i nesabrani. On je pak bio čist u pogledu svih tih stvari, pa se vežbao da se suoči sa strahom ne menjajući položaj u kojem
Page 42–55 Anaṅgaṇa-sutta – O onima koji imaju i onima koji nemaju mrlju u umu (prvi deo) Sāriputta izlaže monasima učenje o četiri vrste osoba u svetu: onaj ko ima mrlju (aṅgaṇa) u umu, ali ne zna kako jeste da je ima; onaj ko ima mrlju i zna kako jeste; onaj ko nema mrlju, ali ne zna da je nema; i onaj ko nema mrlju i zna kako jeste. Kada Moggallāna upita zašto osobe iste grupe imaju različitu vrednost, Sāriputta odgovara poređenjem sa prljavom ili čistom bronzanom posudom: ako vlasnik ne održava prljavu posudu, ona postaje još prljavija, a ako je održava, postaje čistija. Onaj ko
Page 56–57 Anaṅgaṇa-sutta (završni deo) – mrlje uma Završni deo izlaganja koje je Sāriputta održao Mahāmoggallāni i monasima o nečistoćama koje su poput mrlja u umu (aṅgaṇa). On poredi kako njegovo učenje prodire u um čistog monaha, bez obmane i hvalisanja, sa mirisnim cvetom koji mladići i devojke radosno stavljaju kao ukras na glavu, dok monah sa mrljama ne bi cenio takvu Dhammu. Završava se time što dva glavna učenika jedan drugome izražavaju odobravanje rečima.
Page 58–63 Ākaṅkheyya-sutta – Ako nešto želiš, usavrši vrlinu Buda u Jetavani uči monahe da budu savršeni u vrlini i Pātimokkhi, da vide opasnost i u najmanjim prekršajima. Zatim u nizu izlaže: ako monah želi nešto – da ga vole saputnici u svetom životu, da lako dobija četiri potrepštine, da podnosi nezadovoljstvo i strah, da dostigne jhāne i postignuća, da ima razna natprirodna znanja poput božanskog sluha, božanskog oka i sećanja na prethodne živote, ili da uništi otoke i dostigne plod arahantstva – neka usavrši vrlinu, razvija samathu i vipassanu i marl
Page 64–71 Vatthūpama-sutta – Poređenje sa zaprljanom tkaninom i uprljanim umom Buda poredi um uprljan sa 16 nečistoća (upakkilesa) – poput pohlepe, zlovolje, ljutnje, zameranja, zavisti, škrtosti, obmane i uobraženosti – sa zaprljanom tkaninom koja se loše boji. Kod onoga ko je napustio te nečistoće um je čist, kao čista tkanina koja se lepo boji; u njemu se rađa nepokolebljivo poverenje u Trostruki dragulj i on može da širi mettu, karuṇu, muditu i upekkhu na ceo svet. Na kraju je priča o brahmanu Sundarika-Bhāradvāji, koji je verovao da kupanje u svetoj reci spira zlo del
Page 72–84 Sallekha-sutta – Pravo brušenje nečistoća Mahācunda pita Budu kako se napuštaju razna gledišta vezana za sopstvo i svet. Buda kaže da osam jhāna i postignuća, ma koliko bila istančana, još nisu pravi „sallekha” (brušenje nečistoća), već samo prijatna prebivanja u sadašnjosti. Pravi sallekha je odlučno napuštanje nanošenja zla, kršenja pet pravila vrline, lošeg govora, pogrešnog gledišta i raznih nečistoća, uz razvijanje suprotnih vrlina. Buda naglašava da je čak i sama namera da se tako postupi veoma vredna, a ostvarivanje toga još više
Page 85–102 Sammādiṭṭhi-sutta – Ispravno gledište kroz uslovljeno nastajanje Sāriputta u Jetavani izlaže monasima šta je ispravno gledište (sammādiṭṭhi), počevši od poznavanja štetnog, korena štetnog, korisnog i korena korisnog. Monasi zatim nastavljaju da ga pitaju, pa on objašnjava ispravno gledište kroz još mnogo pristupa: hrana, patnja, starost i smrt, rođenje, postojanje, prianjanje, žudnja, osećaj, kontakt, šest osnova čula, nāma-rūpa, svest, formacije, neznanje i otoci. Svaka tema ima isti obrazac: poznavanje same stvari, njenog nastanka, njenog prestanka i puta k
Page 103–110 Satipaṭṭhāna-sutta (prvi deo) – razvijanje sabranosti posmatranjem tela i osećaja Buda, boraveći u zemlji Kuru, izlaže četiri temelja sabranosti kao „jedini put” koji vodi bića ka čistoti, prestanku tuge i patnje i dostizanju nibbāne: posmatranje tela, osećaja, uma i dhamma. U ovom delu podrobno objašnjava posmatranje tela (kāyānupassanā): sabranost na disanje (ānāpānasati), svesnost telesnih položaja, jasnu svesnost (sampajañña), posmatranje tela kao ispunjenog sa 32 nečista dela, posmatranje četiri elementa i posmatranje leša na groblju u devet faza, radi uviđanja nestalnos
Page 111–127 Satipaṭṭhāna-sutta (posmatranje dhamma, kraj poglavlja) Završni deo Satipaṭṭhāna-sutte, koju je Buda izložio monasima, objašnjava posmatranje dhamma (dhammānupassanā), poslednji od četiri temelja sabranosti, redom prolazeći kroz pet prepreka, pet skupina, šest osnova čula, sedam bojjhaṅga i četiri plemenite istine, uz podrobno objašnjenje patnje, njenog nastanka, prestanka i puta. Završava se potvrdom da onaj ko neprekidno razvija ova četiri temelja sabranosti, čak i samo sedam dana, može dostići plod arahantstva ili plod nepovratnika. Ovo je deseta
Page 128–136 Cūḷasīhanāda-sutta (Mala lavlja rika) Buda u Jetavani uči monahe kako da ispravno zaore lavlju riku: pravi asketi postoje samo u ovom učenju, dok su druga učenja lišena pravih asketa, jer ovde postoje poverenje u Učitelja i Dhammu, potpuna vrlina i ljubav prema saputnicima u svetom životu. Ukazuje da postoji samo jedan najviši cilj (niṭṭhā): stanje bez strasti, mržnje, zablude, žudnje, prianjanja i razuđenog mišljenja (papañca). Zatim izlaže dva gledišta – gledište o postojanju i gledište o nepostojanju – i četiri vrste prianjanja (
Page 137–164 Mahāsīhanāda-sutta (Velika lavlja rika i krajnje asketske vežbe) U Vesālīju Sāriputta javlja Budi da Sunakkhatta, sin Licchavija, koji je napustio Dhamma-Vinayu, tvrdi da Buda nema nadljudsko znanje i viđenje, već da je njegovo učenje samo smišljeno razumom. Buda tada izlaže deset moći znanja Tathāgate, četiri vrste neustrašivosti, hrabrost u pristupanju osam vrsta skupova, četiri načina rađanja bića i pet odredišta uz poređenja (pakao, životinjski svet, svet peta, ljudi, deve) i nibbānu, pokazujući svoje znanje koje pronikne u umove i plodove dela bića. Zati
Page 165 Mahādukkhakkhandha-sutta (početak) U Jetavani kod Sāvatthija grupa monaha izlazi rano u prošenje hrane; pošto je još suviše rano, svraćaju u park lutajućih asketa drugih učenja. Ti asketi postavljaju izazovno pitanje: asketa Gotama uči o potpunom razumevanju čulnih zadovoljstava, oblika i osećaja isto kao i oni, pa u čemu je onda razlika između dva učenja? Ova stranica je početak sutte, čiji se glavni sadržaj o opasnosti u čulnim zadovoljstvima, oblicima i osećajima nastavlja na sledećoj stranici.
Page 166–177 Mahādukkhakkhandha-sutta – O zadovoljstvu, opasnosti i izlazu kod čulnih zadovoljstava, oblika i osećaja Blaženi uči grupu monaha kojima su lutajući asketi drugih učenja upravo postavili pitanje po čemu se njegovo učenje razlikuje od njihovog u pogledu potpunog razumevanja čulnih zadovoljstava, oblika i osećaja. Objašnjava zadovoljstvo (assāda), opasnost (ādīnava) i izlaz (nissaraṇa) kod čulnih zadovoljstava mnogim poređenjima, npr. sin iz dobre porodice koji s mukom radi za život, a kada stekne imetak, mora stalno da ga čuva, te ratovi i otimanje koji vode smrti ili kažnjavanju mučenjem. Opasnost
Page 178–187 Cūḷadukkhakkhandha-sutta – Mahānāma Sakka pita zašto pohlepa, mržnja i zabluda i dalje obuzimaju um Mahānāma iz roda Sakya dolazi Budi i pita zašto, iako razume učenje da su pohlepa, mržnja i zabluda nečistoće uma, te nečistoće ponekad i dalje obuzimaju njegov um. Buda odgovara da je to zato što Mahānāma to stanje u umu zaista još nije napustio, pa i dalje živi kao domaćin i uživa u čulnim zadovoljstvima. Pokazuje da je i on sam pre probuđenja uvideo opasnost u čulnim zadovoljstvima, ali da se od njih stvarno oslobodio tek kada je dostigao istančanije ushićenje i sreću. Zatim pripoveda kako je
Page 188–203 Anumāna-sutta – Mahāmoggallāna uči monahe da porede sebe sa drugima Mahāmoggallāna izlaže monasima 16 stanja koja čine čoveka teškim za opominjanje (dovacassakaraṇa-dhamma) i 16 stanja koja ga čine lakim za opominjanje (sovacassakaraṇa-dhamma), npr. zle želje, ljutnja i zameranja, omalovažavanje tuđih zasluga itd. Uči monahe da sebe koriste kao meru: kada vide osobu sa takvim lošim navikama i ona im se ne dopada, neka odluče da se sami tako ne ponašaju, i neka redovno ispituju da li i sami imaju takva stanja – poput mladića ili devojke koji vole lep izgled pa se
Page 204–210 Cetokhila-sutta – Pet pustoši uma koje sprečavaju napredak u Dhamma-Vinayi Buda izlaže pet pustoši uma (cetokhila – ono što um drži zakovanim kao panj): sumnju u Učitelja, u Dhammu, u Saṅghu i u vežbanje, kao i ljutnju i nezadovoljstvo prema saputnicima u svetom životu, zbog čega um ne teži trudu; i pet okova uma (cetaso vinibandha): nestišanu strast prema čulnim zadovoljstvima, prema telu, prema oblicima, vezanost za jelo do sitosti i udobno spavanje, i želju da se preporodi kao deva zahvaljujući vrlini i obredima. Monah koji to još nije napustio ne može rasti i napre
Page 211–218 Vanapattha-sutta – Kako proceniti da li ostati u šumskom boravištu ili ga napustiti, i na koga se osloniti Buda monasima izlaže merila: kada borave u nekom šumskom predelu, neka razmotre da li se neutvrđena sabranost utvrdila, da li je nesabran um postao sabran, da li se otoci uništavaju i da li se četiri potrepštine lako ili teško dobijaju. Ako praksa ne napreduje, a potrepštine se teško dobijaju, treba odmah otići. Ako se potrepštine lako dobijaju, a praksa ne napreduje, ipak treba otići, jer se monaški život ne vodi radi četiri potrepštine, već radi oslobođenja. Ako pak praksa dobro napreduje, tre
Page 219–220 Madhupiṇḍika-sutta – Daṇḍapāṇi Sakka pita Budu o njegovom učenju (početak) U Kapilavatthuu, pošto je obišao grad u prošenju hrane, Buda odlazi u Veliku šumu (Mahāvana) da provede dan. Daṇḍapāṇi iz roda Sakya, koji je šetao radi razgibavanja, nailazi na njega i pita šta asketa Gotama tvrdi i čemu uči. Buda odgovara kratko, ali duboko: njegovo učenje ne sukobljava se ni sa kim u svetu, i govori o brahmanu koji je oslobođen čulnih zadovoljstava, bez sumnje, koji je presekao kajanje i nema žudnju za bilo kakvim postojanjem, tako da ga opažanja više ne obuzimaju. Daṇḍapāṇi,
Page 221–230 Madhupiṇḍika-sutta: Mahākaccāna tumači papañca-saññā-saṅkhā Buda ukratko izlaže temu „papañca-saññā-saṅkhā”, tj. razuđenih misli i zamišljanja koja obuzimaju čoveka, a zatim se povlači u svoje boravište bez objašnjenja. Monasi zato mole Mahākaccānu, cenjenog zbog mudrosti, da to objasni umesto njega. On objašnjava kako štetne misli i razuđenost nastaju iz susreta unutrašnjih i spoljašnjih osnova čula i svesti, sve dok ne postanu razni pojmovi. Kada monasi prenesu objašnjenje, Buda potvrđuje da je tačno onako kako bi i on sam objasnio. Ānanda tada poredi
Page 231–239 Dvedhāvitakka-sutta: dve vrste misli pre probuđenja Buda se priseća vremena pre probuđenja, kada je svoje misli (vitakka) podelio na dve vrste: štetne (misli čulne želje, zlovolje i nanošenja zla) i korisne (misli odricanja, dobronamernosti i nenanošenja zla). Uvideo je da štetne misli vode nanošenju zla sebi i drugima, pa ih je napustio, a korisne je neprekidno i budno razvijao – kao pastir koji tera krave sa pirinčanog polja – sve dok mu se um nije smirio i ustalio u sabranosti, i u noći probuđenja dostigao je četiri jhāne i tri istinska znanja
Page 240–246 Vitakkasaṇṭhāna-sutta: pet načina da se otklone uznemirujuće misli Buda uči monahe koji razvijaju sabranost pet načina koje treba primeniti kada se jave štetne misli povezane sa željom, mržnjom ili zabludom: 1) preusmeriti pažnju na neki drugi, koristan predmet; 2) razmotriti opasnost u tim mislima; 3) ne obraćati uopšte pažnju na te misli; 4) razmotriti uzroke koji te misli oblikuju, da bi se one smirile u korenu; i 5) snažnim naporom obuzdati um umom, stisnutih zuba i sa jezikom pritisnutim o nepce. Monah koji sve to ostvari naziva se majstorom putanja misli
Page 247–258 Kakacūpama-sutta: strpljenje i kada te testerom seku na komade Moliyaphagguna se previše druži sa monahinjama, pa dolazi do sukoba. Buda ga opominje i uči da monah, čak i kada ga neko kudi ili telesno napadne, mora čuvati um da se ne izmeni, ne sme izgovarati loše reči i treba da širi dobronamernost svuda. Da bi poučio strpljenju, navodi poređenja sa zemljom, prostorom, rekom Gangom i vrećom od mačje kože koja, kako god je udarali, ne daje zvuk. Sve do čuvene pouke: čak i kada bi razbojnici testerom sa dve ručke sekli nečije udove, monah ne sme dopustiti da
Page 259–275 Alagaddūpama-sutta: poređenje sa zmijom otrovnicom i pogrešnim shvatanjem Dhamme Monah Ariṭṭha ima pogrešno gledište da stvari koje je Buda proglasio preprekama zapravo nisu prepreka onome ko ih upražnjava; iako ga drugi monasi opominju, on ne menja mišljenje. Buda ga zato kori i uči da je učenje Dhamme bez mudrog promišljanja kao hvatanje zmije otrovnice na pogrešan način, pa te ona ujede nasmrt, dok je ispravno učenje kao hvatanje zmije rašljastim štapom na pravi način. Izlaže poređenje sa splavom koji se koristi za prelazak na drugu obalu, a onda se ostavlja, a ne nosi sa
Page 276–279 Alagaddūpama-sutta (završni deo) – nepokolebljivost pred kudom i pohvalom i stupnjevi ostvarenja Završni deo Alagaddūpama-sutte, u kojem Buda uči monahe da, kada neko grdi ili hvali Tathāgatu, ne treba da se raduju niti ljute, jer je on te stvari već potpuno razumeo. Uči ih da napuste ono što nije njihovo – oblik, osećaj, opažanje, formacije i svest – poredeći to sa travom i granjem u Jetavani, koji ne pripadaju nikome. Na kraju razvrstava one koji vežbaju u skladu sa dobro izloženom Dhammom na različite stupnjeve: od arahanta, nepovratnika (anāgāmī), jednom-povratnika (sakadāgāmī), onoga k
Page 280–284 Vammika-sutta – zagonetka o termitnjaku koju deva postavlja preko Kumārakassape Jedna deva se noću pojavljuje pred Kumārakassapom u Andhavani i izgovara zagonetku u kojoj se telo poredi sa termitnjakom koji noću dimi, a danju plamti, uz uputstvo da brahman kaže mudracu (sumedha) da iskopa 15 raznih stvari sve do nāge, koju treba ostaviti i ne dirati, i da ovo pitanje odnese Budi. Buda objašnjava da je termitnjak ovo telo, a da su stvari koje se iskopavaju redom simboli neznanja, ljutnje, sumnje, pet prepreka, pet skupina prianjanja, pet vrsta čulnih zadovoljstava i uživanja
Page 285–295 Rathavinīta-sutta – Sāriputta razgovara sa Puṇṇom o sedam stupnjeva pročišćenja Buda pita monahe iz rodnog kraja koga Saṅgha najviše hvali i dobija odgovor da je to Puṇṇa Mantāṇiputta. Sāriputta to čuje i odluči da razgovara sa njim, pa ga pita radi čega se u ovom učenju vodi sveti život. Puṇṇa odgovara nabrajajući sedam stupnjeva pročišćenja, od pročišćenja vrline do pročišćenja znanja i viđenja, i objašnjava da nijedan stupanj nije krajnji cilj, već stepenica ka konačnoj nibbāni bez prianjanja (anupādā parinibbāna), poredeći to sa sedam štafetnih kočija kojima je kralj Pa
Page 296–309 Nivāpa-sutta – poređenje sa krdima jelena i mamcem lovca: Māra i četiri vrste asketa i brahmana Buda poredi Māru sa lovcem koji postavlja mamac – pet vrsta čulnih zadovoljstava – da bi uhvatio krda jelena, tj. askete i brahmane. Pripoveda da su prvo i drugo krdo jeli mamac i upali u zamku, ili pobegli u šumu, ali se, oslabivši, vratili da ponovo jedu mamac; treće krdo nastanilo se blizu mamca ne jedući ga, ali ga je lovac ipak pronašao; samo je četvrto krdo, koje se nastanilo tamo gde lovac nije mogao da dopre, izbeglo opasnost. To poredi sa asketama i brahmanima koji padaju pod vlast čuln
Page 310–330 Pāsarāsi-sutta (Ariyapariyesana-sutta) – Buda pripoveda o svom traganju do probuđenja i poučavanju grupe od petorice U isposnici brahmana Rammake Buda govori o dve vrste traganja: neplemenitom traganju (traganje za onim što je, kao i sam tragalac, podložno rođenju, starenju, bolesti i smrti) i plemenitom traganju (traganje za nibbānom, koja je od svega toga slobodna). Zatim pripoveda o svom životu od odlaska u beskućništvo: učio je kod Āḷāre Kālāme i Uddake Rāmaputte i dostigao najviše postignuće svakog od njih, ali je uvideo da to još nije put oslobođenja od patnje, pa je otišao i trudio se u Uruveli sve do p
Page 331–333 Pāsarāsi-sutta (završni deo) – o čulnim zadovoljstvima, poređenju sa jelenom u zamci i oslepljivanju Māre Ovo je završni deo sutte u kojoj Buda monasima govori o pet vrsta čulnih zadovoljstava, poredeći askete i brahmane koji su još vezani za njih sa šumskim jelenom uhvaćenim u lovčevu zamku, koji ne može da pobegne od lovca, dok su oni koji nisu vezani za čulna zadovoljstva poput jelena kome lovac ne može ništa. Zatim pokazuje da monah koji razvije četiri jhāne, bestelesna postignuća sve do prestanka opažanja i osećanja, i mudrošću uništi otoke, „oslepljuje Māru”, tako da ovaj ne vidi njegov trag,
Page 334–346 Cūḷahatthipadopama-sutta – poređenje sa slonovim tragom i uverenje u Budu Brahman Jāṇussoṇi pita lutajućeg asketu Pilotiku koliko poverenja ima u Gotaminu mudrost. Pilotika odgovara poređenjem: iskusan poznavalac šume, videvši veliki slonov trag, još se ne uverava dok ne vidi samog slona; tako je i on, videvši „četiri traga” – ljude koji su stekli takvo poverenje da su tražili posvećenje i dostigli ostvarenje kod Gotame – zaključio da je on potpuno probuđeni Buda (Sammāsambuddha). Kasnije Jāṇussoṇi lično odlazi Budi, koji ovo poređenje potpuno razvija objašnjavajući r
Page 347–359 Mahāhatthipadopama-sutta – Sāriputta izlaže četiri plemenite istine kroz četiri elementa i slonov trag Sāriputta izlaže monasima Dhammu: kao što se tragovi svih kopnenih životinja uklapaju u slonov trag, jer je najveći, tako se i sva korisna stanja uklapaju u četiri plemenite istine. On objašnjava istinu o patnji analizirajući elemente zemlje, vode, vatre i vetra, unutar tela i izvan njega, ukazujući da su čak i elementi na nivou sveta nestalni, a kamoli ovo malo telo za koje se žudnjom prianja. Uči da se, kada nas grde ili napadaju, razvija spokojstvo (upekkhā) oslonjeno na korisno, prisećanjem
Page 360–371 Mahāsāropama-sutta – poređenje sa srčikom drveta: upozorenje monasima da se ne zaustave na dobitku i slavi ili na znanju i viđenju Pošto se Devadatta odvojio, Buda upozorava monahe da ne budu zadovoljni samo dobitkom, poštovanjem i slavom, pa čak ni savršenstvom u vrlini, sabranosti ili znanju i viđenju, pa da se zbog toga uzohole i prestanu da se trude. Poredi ih sa čovekom koji traži srčiku drveta, a zadovolji se granjem i lišćem, korom ili beljikom, pa to odnese misleći da je dobio srčiku, iako od srčike nije imao nikakve koristi. Buda ukazuje da pravi cilj monaškog života nije dobitak i slava, vrlina, sabranost ni znanj
Page 372–383 Cūḷasāropama-sutta – odgovor brahmanu Piṅgalakocchi o šestorici učitelja poređenjem sa srčikom drveta Brahman Piṅgalakoccha pita da li je šest čuvenih osnivača škola, poput Pūraṇe Kassape i Makkhalija Gosāle, zaista potpuno spoznalo ono što tvrde. Buda ne odgovara direktno, već izlaže Dhammu poređenjem sa šest vrsta ljudi koji traže srčiku drveta, od onoga ko se zadovolji granjem i lišćem do onoga ko zaista dođe do srčike, poredeći to sa monasima koji se zadovolje dobitkom i poštovanjem, vrlinom, sabranošću ili znanjem i viđenjem pa prestanu da se trude, i sa onima koji napreduju sve do nepokole
Page 384–385 Cūḷagosiṅga-sutta (početak) – Anuruddha, Nandiya i Kimbila žive zajedno u dobronamernosti Počinje novo poglavlje (Mahāyamaka-vagga). Buda odlazi u šumu Gosiṅgasāla, gde Anuruddha, Nandiya i Kimbila zajedno borave i vežbaju. Čuvar šume ne dozvoljava mu da uđe, bojeći se da će ih uznemiriti, ali kada Anuruddha sazna da je to Učitelj, žuri da ga dočeka. Buda pita da li žive u miru i udobnosti. Anuruddha odgovara da njih trojica žive u slozi i skladu, kao mleko i voda, gledajući jedni druge prijateljskim očima. Upitan kako postižu takvu slogu, Anuruddha počinje da objašnjava: smatraju se
Page 386–394 Cūḷagosiṅga-sutta – Anuruddha, Nandiya i Kimbila odgovaraju o slozi i o posebnim postignućima Nastavak razgovora Bude sa Anuruddhom, Nandiyom i Kimbilom u šumi Gosiṅgasāla. Njih trojica odgovaraju da žive u slozi tako što se svaki odriče sopstvenog mišljenja i postupa po želji drugih, poput mleka i vode koji se savršeno mešaju: iako su im tela različita, um im je jedan. Zatim redom opisuju posebna postignuća koja su dostigli, od četiri jhāne i četiri bestelesne jhāne do prestanka opažanja i osećanja i uništenja otoka. Pošto Buda ode, jakkha po imenu Dīgha Parajana dolazi i hvali porodice
Page 395–407 Mahāgosiṅga-sutta – starešine razgovaraju o tome kakav monah ulepšava šumu Gosiṅgasāla U noći punog meseca u šumi Gosiṅgasāla okupljaju se Sāriputta, Mahāmoggallāna, Mahākassapa, Anuruddha, Revata i Ānanda da slušaju Dhammu. Sāriputta postavlja pitanje kakav bi monah još više ulepšao ovu šumu. Svaki odgovara prema svojoj istaknutoj osobini: Ānanda govori o učenom monahu koji lepo izlaže Dhammu, Revata o onome ko uživa u osami, Anuruddha o onome ko ima božansko oko, Mahākassapa o onome ko praktikuje dhutaṅge i hvali te vrline, Mahāmoggallāna o dvojici monaha koji skladno razgovaraj
Page 408–415 Mahāgopālaka-sutta – poređenje pastira kome nedostaje 11 osobina sa monahom koji ne napreduje u Dhamma-Vinayi Buda izlaže monasima: kao što pastir sa 11 nedostataka – npr. ne poznaje izgled krava, nije vešt u prepoznavanju oznaka, ne zna pojilo, ne zna put, ne zna pašnjak, muze do poslednje kapi, ne poštuje bikove predvodnike stada – ne može da odgaji stado da raste i napreduje, tako ni monah kome nedostaje 11 odgovarajućih osobina – npr. ne poznaje skupinu oblika kakva jeste, ne obuzdava čula, ne poštuje starije monahe – ne može rasti, napredovati i razviti se u Dhamma-Vinayi. Nasuprot tome, pastir i m
Page 416–419 Cūḷagopālaka-sutta – poređenje pastira koji vodi stado preko reke Gange sa ispravnim i pogrešnim učiteljima Dhamme Buda pripoveda o nerazumnom pastiru iz Magadhe koji je vodio stado preko reke Gange ne ispitavši dobro obe obale, pa su se krave udavile u struji; to se poredi sa asketama i brahmanima koji nisu vešti u pogledu ovog i onog sveta i vode one koji ih slušaju u propast. Suprotno tome, mudri pastir pravilno ispituje prelaz, pa sve grupe krava bezbedno prelaze, čak i tek rođeno tele; to se poredi sa arahantima, nepovratnicima, jednom-povratnicima, onima koji su ušli u tok i onima koji slede Dhammu, ko
Page 420–434 Cūḷasaccaka-sutta – polemičar Saccaka, sin nigaṇṭhe, poražen od Bude u pitanju pet skupina koje nisu sopstvo Saccaka, sin nigaṇṭhe, čuveni polemičar iz Vesālīja, tvrdi da nema asketu ili brahmana koji se ne bi uzdrmao raspravljajući sa njim. Kada od Assajija sazna da Buda uči da su oblik, osećaj, opažanje, formacije i svest nestalni i ne-sopstvo, vodi svoju pratnju da ga izazove na raspravu. Buda ga korak po korak razumnim pitanjima dovodi u tesnac, dok Saccaka ne prizna da nema moć da upravlja pet skupina po svojoj volji. U tom trenutku pojavljuje se jakkha Vajirapāṇi sa munjom i preti da će mu razbit
Page 435–440 Mahāsaccaka-sutta (prvi deo) – Saccaka pita o razvijanju tela i uma, a Buda pripoveda o svom odlasku u beskućništvo Saccaka, sin nigaṇṭhe, ponovo dolazi da razgovara sa Budom, ovog puta tvrdeći da neki askete i brahmani razvijaju samo telo, a ne um, ili samo um, a ne telo, pa im prijatni i bolni osećaji obuzimaju um, i optužuje Gotamine učenike da razvijaju samo um, a ne telo. Buda ispituje Saccakino shvatanje razvijanja tela, koje on pogrešno shvata kao asketske podvige nagih asketa, a zatim objašnjava da je onaj čije su telo i um dobro razvijeni onaj kome prijatan ili bolan osećaj, kada se pojavi, ne obuzim
Page 441–461 Mahāsaccaka-sutta (završni deo) – Buda pripoveda o svom traganju za probuđenjem Buda pripoveda Saccaki, sinu nigaṇṭhe, o događajima pre probuđenja: učio je kod Āḷāre i Uddake, ali je uvideo da njihovo učenje ne vodi oslobođenju, pa je otišao. Zatim se podvrgao krajnjim asketskim vežbama – stiskanju zuba i pritiskanju nepca, zadržavanju daha, postu dok mu se telo nije toliko iscrpelo da je skoro umro – ali nije dostigao ostvarenje. Tada se prisetio jhāne koju je doživeo u detinjstvu i uvideo da je to pravi put ka probuđenju. Pošto je ponovo počeo normalno da jede, razvio je
Page 462–469 Cūḷataṇhāsaṅkhaya-sutta Sakka, vladar deva, dolazi Budi i pita kako se, ukratko, monah oslobađa uništenjem žudnje. Buda uči: kada monah zna da se ni za jednu stvar ne treba vezivati i posmatra sve osećaje kao nestalne, tako da ne prianja ni za šta u svetu, on gasi nečistoće i dostiže oslobođenje. Sakka se oprašta i odlazi. Mahāmoggallāna pak posumnja da li je Sakka zaista razumeo to učenje, pa se uzdiže u nebo Tāvatiṃsa i natprirodnom moći nožnim prstom trese palatu Vejayanta, tako da se Sakka uplaši; zatim traži od Sa
Page 470–493 Mahātaṇhāsaṅkhaya-sutta Monah po imenu Sāti, sin ribara, ima pogrešno gledište da ista svest, ne menjajući se, luta kroz krug rađanja i umiranja; iako ga drugi monasi opominju, ne napušta to gledište. Buda ga kori i uči da svest nastaje samo zavisno od uslova i da ništa ne nastaje samo od sebe bez uzroka, kao što se vatra naziva prema gorivu koje gori. Zatim podrobno izlaže uslovljeno nastajanje: sve stvari nastaju i prestaju u međusobnom nizu, od neznanja do starosti i smrti. Izlaže četiri hrane koje održavaju bića i
Page 494–495 Mahā-Assapura-sutta (početak) Buda boravi u varošici Assapura u zemlji Aṅga i uči monahe: ljudi ih poznaju kao askete, a kada ih pitaju, i oni sami izjavljuju da su askete; zato treba da preuzmu i vežbaju stanja koja zaista čine askete i brahmane, a ne samo po imenu, kako bi darovi koje im drugi daju doneli veliki plod i kako njihov monaški život ne bi bio uzaludan. Počinje izlaganjem prvog stanja: stida i straha od lošeg dela (hiri-ottappa). Zatim kaže da treba ispuniti i više zadatke: čisto, otvoreno i besprekorno ponašanj
Page 496–509 Mahā-Assapura-sutta (završni deo) Buda u Assapuri nastavlja da uči monahe: sam stid i strah od lošeg dela nisu dovoljni, treba ispuniti i više zadatke – pročistiti telo, govor, um i način sticanja sredstava za život, obuzdati čula, znati meru u jelu, marljivo se posvetiti budnosti i imati sabranost i jasnu svesnost; zatim otići na osamljeno mesto i napustiti pet prepreka (koje se porede sa dugom, bolešću, zatvorom, ropstvom i pustinjskim putem), razviti četiri jhāne (poređene sa prahom za kupanje, jezerom hladne vode, lotosima u
Page 510–516 Cūḷa-Assapura-sutta Buda u Assapuri kaže da nije dovoljno samo nositi ime asketa, već treba zaista slediti put prikladan asketi: napustiti pohlepu, zlovolju, ljutnju, zameranje, omalovažavanje, rivalstvo, zavist, škrtost, obmanu i pogrešno gledište. Poredi da je samo nošenje spoljašnjih obeležja – npr. nošenje dvostrukog ogrtača (saṅghāṭi), golotinja, prekrivanje prašinom, boravak u podnožju drveta ili nošenje upletene kose – bez napuštanja tih nečistoća isto kao dvosekli mač uvijen u korice. Kada se napuste sve mr
Page 535–544 Mahāvedalla-sutta Mahākoṭṭhita vodi dubok razgovor u pitanjima i odgovorima sa Sāriputtom u Sāvatthiju. Počinje određenjem osobe slabe mudrosti i mudre osobe (onoga ko ne zna, odnosno zna četiri plemenite istine), zatim odnosa mudrosti i svesti – one su povezane i ne mogu se razdvojiti, ali mudrost treba razvijati, a svest potpuno razumeti – kao i osećaja i opažanja, koji su povezani sa svešću. Objašnjava da pet čulnih sposobnosti zavise od uma, um od životne snage, a životna snaga od toplote (poređenje sa svetlo
Page 545–550 Cūḷavedalla-sutta (prvi deo) Laički sledbenik Visākha (bivši muž monahinje Dhammadinnā) dolazi da razgovara i postavlja pitanja monahinji Dhammadinnā u Rājagahi. Najpre pita o sakkāya (postojanom identitetu), tj. pet skupina prianjanja, čiji je nastanak žudnja, prestanak bezostatno iščezavanje žudnje, a put do prestanka plemeniti osmostruki put. Objašnjava se razlika između postojanja i nepostojanja gledišta o postojanom identitetu, svrstavanje činilaca puta u vrlinu, sabranost i mudrost, značenje sabranosti, njenih znakova
Page 551–553 Cūḷavedalla-sutta (završni deo) – o osećajima, latentnim sklonostima i nibbāni Monahinja Dhammadinnā odgovara na pitanja laičkog sledbenika Visākhe o tri vrste osećaja – prijatnom, bolnom i ni-bolnom-ni-prijatnom – o tome koja latentna sklonost leži u svakom (strast, odbojnost, neznanje) i šta treba napustiti. Zatim objašnjava niz suprotnosti sve do nibbāne; ali kada je upitana šta je suprotnost nibbāni, odgovara da to pitanje prelazi granice mogućeg odgovora, jer se sveti život završava u nibbāni. Visākha zatim sve odgovore iznosi Budi, koji potvrđuje da su Dhammadinnini
Page 554–560 Cūḷadhammasamādāna-sutta – o četiri načina preuzimanja postupanja Buda govori o četiri načina preuzimanja postupanja prema njihovim različitim plodovima: prijatno sada, a bolno u budućnosti (npr. učenja koja tvrde da uživanje u čulnim zadovoljstvima nije štetno, pa njihovi sledbenici padaju u pakao); bolno i sada i u budućnosti (samomučenje nagih asketa); bolno sada, a prijatno u budućnosti (onaj ko ima snažne nečistoće, ali se savlađuje i uspešno vodi sveti život); i prijatno i sada i u budućnosti (onaj ko ima slabe nečistoće i lako razvija jhāne). Uči da se
Page 561–573 Mahādhammasamādāna-sutta – zašto su ljudi vezani za loše i zanemaruju dobro Buda proširuje učenje o četiri načina preuzimanja postupanja, kao u prethodnoj sutti, ukazujući na uzrok: neupućeni običan čovek, koji nije spoznao, neguje ono što vodi patnji i izbegava ono što vodi sreći, za razliku od upućenog plemenitog učenika, koji ispravno bira šta da neguje, a šta da izbegava. Poredi to mnogim poređenjima, npr. gorkom tikvom pomešanom sa otrovom, lepom posudom sa otrovnim pićem, ustajalom mokraćom pomešanom sa lekom i kiselim mlekom pomešanim sa medom, pročišćenim maslac
Page 574–578 Vīmaṃsaka-sutta – o ispitivanju Tathāgate Buda uči monahe koji ne mogu da proniknu u tuđi um kako da ispituju Tathāgatu da bi se uverili da je zaista ispravno probuđen: najpre neka posmatraju ono što se može opaziti okom i uhom, da li je pomešano sa nečistoćama; zatim neka se direktno obrate Tathāgati sa istim pitanjem i slušaju Dhammu koju izlaže, sve višu i višu, dok je sami ne spoznaju. Zaključuje da je poverenje koje je utvrđeno takvim razumnim ispitivanjem i promišljanjem duboko ukorenjeno i nepokolebljivo, i niko na svetu ne može
Page 579–587 Kosambiya-sutta – o monasima koji se svađaju u Kosambīju U Kosambīju se grupa monaha svađa i vređa rečima, ne pristajući na izmirenje. Buda ih kori što, dok se svađaju, nemaju dobronamernosti jedni prema drugima ni u telesnim, ni u govornim, ni u umnim delima. Zatim izlaže šest sārāṇīya-dhamma, koje rađaju naklonost, poštovanje i slogu: dobronamerna telesna dela, dobronamerna govorna dela, dobronamerna umna dela, deljenje primljenih darova, jednaku vrlinu i jednako plemenito gledište, a ovo poslednje smatra vrhuncem svih. Potom objašnjava sedam činila
Page 588–597 Brahmanimantanika-sutta – o pobijanju pogrešnog gledišta brahme Bake Buda pripoveda kako je otišao u Brahmin svet da bi pobio pogrešno gledište brahme Bake, koji je verovao da je njegovo postojanje stalno i trajno i da nema ničeg višeg od toga. Zli Māra pokušava da zaposedne nekog iz Brahmine pratnje da bi ga ometao i naveo da se povinuje Brahminim rečima, ali Buda pokazuje da poznaje mnogo svetova viših od tog Brahminog sveta, poput Ābhassara, Subhakiṇha i Vehapphala, i da u svemu pronikne dublje od brahme, a da se ni za šta ne vezuje, tako da brahma i njegova p
Page 598–605 Māratajjanīya-sutta – o tome kako Mahāmoggallāna isteruje Māru koji mu je ušao u stomak Zli Māra se krišom uvlači u stomak Mahāmoggallāne dok ovaj hoda u meditaciji. Kada to primeti, on naređuje Māri da izađe i pripoveda da je u nekom prošlom životu i sam bio Māra po imenu Dūsī, koji je podsticao ljude da grde i napadaju monahe, učenike Bude Kakusandhe, zbog čega su oni završili u paklu. Ali kada je Buda Kakusandha poučio te monahe da razvijaju dobronamernost i ostala brahmavihāra stanja, Dūsī je promenio lukavstvo i podsticao ljude da monahe obasipaju poštovanjem i darovima, što j
Page 606–609 Māratajjanīya-sutta, završni deo: kazna Māre Dūsīja u paklu i Moggallānina opomena Māri Moggallāna pripoveda o svom prošlom životu kada je bio Māra po imenu Dūsī, koji je zaposeo jednog brahmana da bi grdio i napao Vidhuru, glavnog učenika Bude Kakusandhe. Plod tog dela bio je da je posle smrti dospeo u veliki pakao po imenu Chaphassāyatanika, gde su mu gvozdenim kopljima probadali srce i trpeo je mučenje hiljadama godina, sa čudnim telom – glavom ribe na ljudskom telu. Zatim Moggallāna opominje Māru, koji u sadašnjem životu uznemirava Budu, da ne vređa nemarno Tathāgatu i Saṅghu m
Page 609 Završni stihovi: kraj Cūḷayamaka-vagge i Mūlapaṇṇāse Kraj stranice je zaključak po ustaljenom obrascu Tipiṭake: navodi se da je Māratajjanīya-sutta završena kao 10. sutta Cūḷayamaka-vagge, petog poglavlja Mūlapaṇṇāse Majjhima-nikāye, uz stihove-sažetak sa nazivima deset sutta ovog poglavlja radi lakšeg pamćenja, kao što su Sāleyyaka, Verañjaka, Vedalla (mala i velika), Dhammasamādāna (mala i velika), Vīmaṃsaka i Dūsī Māratajjanīya. Završava se objavom da je Mūlapaṇṇāsa, prva zbirka od pedeset sutta Majjhima-nikāye, ovde potpuno okončana.