Sāriputta, pošto znam i vidim sve to, može li neko s pravom o meni reći: ’Asketa Gotama nema nikakve nadljudske osobine, uopšte se ne ističe u znanju i viđenju dostojnom plemenitih. Asketa Gotama podučava Dhammu koja je stvorena tek pukim domišljanjem, sledi jedino svoj način istraživanja, kako se njemu čini da treba’? Ukoliko taj neko ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovišta, tada on neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u čistilištu. Isto kao što bi monah ispunjen vrlinom, koncentracijom i mudrošću ovde i sada uživao u krajnjem znanju, isto tako bi se dogodilo i u ovom slučaju, kažem, da takav zlonamernik, ukoliko ne napusti svoju tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog gledišta, neizbežno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skončava u čistilištu.” Sāriputta, Tathāgata ima četiri vrste neustrašivosti, zahvaljujući kojima tvrdi da mu pripada mesto vođe zajednice, objavljuje svoj lavovski rik i pokreće točak Brahme. Koja četiri? Tako, ne vidim na osnovu čega bi bilo koji asketa, brahman, božanstvo, Māra, Brahmā ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optuži: ‘Iako tvrdiš da si potpuno probuđen, nisi potpuno probuđen u pogledu ovih stvari.’ Ne našavši osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustrašivosti.