„Tako, monasi, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, zemlju vidi kao zemlju. Pošto zemlju vidi kao zemlju, on zamišlja (sebe kao) zemlju, zamišlja (sebe) u zemlji, zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome. A zašto? Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo. On vodu vidi kao vodu. Pošto je vidi kao vodu, on zamišlja (sebe kao) vodu, zamišlja (sebe) u vodi, zamišlja (sebe odvojenog) od vode, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome. A zašto? Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo. On vatru vidi kao vatru. Pošto je vidi kao vatru, on zamišlja (sebe kao) vatru, zamišlja (sebe) u vatri, zamišlja (sebe odvojenog) od vatre, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome. A zašto? Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo. On vazduh vidi kao vazduh. Pošto ga vidi kao vazduh, on zamišlja (sebe kao) vazduh, zamišlja (sebe) u vazduhu, zamišlja (sebe odvojenog) od vazduha, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo. On bića vidi kao bića. Pošto ih vidi kao bića, on zamišlja bića, zamišlja (sebe) među bićima, zamišlja (sebe odvojenog) od bića, zamišlja ih kao ‘moje’, oduševljava se njima. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo. On božanstva vidi kao božanstva. Pošto božanstva vidi kao božanstva, on zamišlja božanstva, zamišlja (sebe) među božanstvima, zamišlja (sebe odvojenog) od božanstava, zamišlja ih kao ‘moje’, oduševljava se njima. A zašto? Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo. On Pađāpati vidi kao Pađāpati. Pošto je vidi kao Pađāpati, on zamišlja Pađāpati, zamišlja (sebe) u Pađāpati, zamišlja (sebe odvojenog) od Pađāpati, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome. A zašto? Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.