A šta je to, prijatelji, vazduh kao element? Vazduh kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je vazduh kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vazduh, gasovito i za njega smo vezani; dakle, vazduh koji ide nagore, vazduh koji ide nadole, vazduh u stomaku, vazduh u crevima, vazduh koji se kreće kroz udove, udah i izdah ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vazduh, gasovito i za njega smo vezani: to se naziva vazduh kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vazduha zajedno čine element vazduha. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.' Ko ga vidi kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vazduha i u umu nestaje strast prema elementu vazduha. Ali dođe vreme kad je vazduh kao spoljašnji element pokrenut. On razori sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme poslednjeg meseca sezone vrućina, kad ljudi prave vetar lepezama i mehovima, ali vetra nema pa nema, ni slamka se ne pomera. Kada čak i taj vazduh kao spoljašnji element, tako velik, jeste prolazan, podložan razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ’ja’, ’moje’ ili ’to sam ja’.