Kad plemeniti učenik tako razume štetno i koren štetnog, kao i korisno i koren korisnog, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.” „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”