Kad sam pojeo čvrstu hranu i povratio snagu, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od nepovoljnih stanja, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao. Smirivanjem usmerene misli i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja … slabljenjem ushićenja, uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenja … napuštanjem zadovoljstva i bola … uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja … Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao. Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o svojim prošlim životima. Sećao sam se mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. „Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.” Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života, u celini i do detalja. Takvo beše prvo istinsko znanje koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje beše razvejano i javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.