„Monasi, ko je u [mom] rodnom kraju cenjen među monasima, među svojim saputnicima u svetačkom životu, na ovaj način: ‘Pošto ima malo žudnji, on monasima govori o malobrojnosti žudnji; pošto je zadovoljan, on monasima govori o zadovoljenosti; pošto je sam osamljen, on monasima govori o osami; pošto je povučen iz gomile, on monasima govori o povučenosti iz gomile; pošto je sam energičan, on monasima govori o podsticanju energije; pošto je usavršen u vrlini, on monasima govori o usavršenosti u vrlini; pošto je usavršen u koncentraciji, on monasima govori o usavršenosti u koncentraciji; pošto je usavršen u mudrosti, on monasima govori o usmerenosti ka mudrosti; pošto je usavršen u oslobođenju, on monasima govori o usmerenosti ka oslobođenju; pošto je usavršen u znanju i viđenju oslobođenja, on monasima govori o usmerenosti ka znanju i viđenju oslobođenja;286 on je taj koji savetuje, upoznaje, upućuje, podstiče, nadahnjuje i ohrabruje svoje saputnike u svetačkom životu?’” „Poštovani gospodine, u rodnom kraju [Blaženog] poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta je tako cenjen među monasima, među svojim saputnicima u svetačkom životu.” Tom prilikom je poštovani Sāriputta sedeo nedaleko od Blaženog. I onda se poštovanom Sāriputti javila ovakva misao: „Dobitak je za poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputtu, veliki je dobitak za njega što ga mudri saputnici u svetačkom životu na takav način hvale u prisustvu Učiteljevom. Možda bismo jednom prilikom mogli da se sretnemo s poštovanim Puṇṇa Mantāṇiputtom i porazgovaramo s njim.”