Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. I tu on ovako reče monasima: „Monasi.” „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. Iz saosećanja prema vama pomislio sam: ’Kako će moji učenici biti moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima?’ Ako ste moji naslednici u materijalnim stvarima, a ne moji naslednici u Dhammi, ovako će vas prekorevati: ’Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u materijalnim stvarima, a ne kao naslednici u Dhammi’; a i mene će kritikovati: ’Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u materijalnim stvarima, a ne kao naslednici u Dhammi.’ Ako ste moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima, tada vas neće prekorevati (već će biti rečeno): ’Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u Dhammi, a ne njegovi naslednici u materijalnim stvarima’; a i mene neće kritikovati (već će biti rečeno): ’Učiteljevi učenici žive kao njegovi naslednici u Dhammi, a ne njegovi naslednici u materijalnim stvarima.’ Zato, monasi, budite moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima. Iz saosećanja prema vama pomislio sam: ’Kako će moji učenici biti moji naslednici u Dhammi, a ne moji naslednici u materijalnim stvarima?’