Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: “Monasi.” “Poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: “Monasi, većina bića ima ovakvu želju, htenje i težnju: “Kad bi se samo neželjene, ružne, neprijatne stvari smanjivale, a one željene, lepe i prijatne uvećavale!” Iako bića imaju takvu želju, htenje i težnju, u njima se neželjene, ružne, neprijatne stvari uvećavaju, a željene, lepe i prijatne smanjuju. Šta mislite, monasi, zašto je tako?” “Učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaženom, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.” “Onda, monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi: