'Prijatelju Visākha, prikrivenu sklonost ka strasti ne treba napustiti u pogledu svakog prijatnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka odbojnosti ne treba napustiti u pogledu svakog bolnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka neznanju ne treba napustiti u pogledu svakog ni bolnog ni prijatnog osećaja. Tako, prijatelju Visākha, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Na taj način napušta on strast i prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi tog stanja. Tada monah ovako razmišlja: “Kada ću ući i boraviti u tom području u koje plemeniti sada ulaze i borave?” U onome ko tako neguje čežnju za najvišom usavršenošću javlja se tuga, sa tom čežnjom kao uslovom. Na taj način napušta on odbojnost i prikrivena sklonost ka odbojnosti nije u osnovi tog stanja. Tako, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Na taj način napušta on neznanje i prikrivena sklonost ka neznanju nije u osnovi tog stanja.' 'Gospođo, šta je pandan prijatnom osećaju?' 'Prijatelju Visākha, bolan osećaj jeste pandan prijatnom osećaju.' 'Šta je pandan bolnom osećaju?' 'Prijatan osećaj jeste pandan bolnom osećaju.' 'Šta je pandan ni bolnom ni prijatnom osećaju?' 'Neznanje je pandan ni bolnom ni prijatnom osećaju.' 'A šta je pandan neznanju?' 'Istinsko znanje je pandan neznanju.' 'Šta je pandan istinskom znanju?' 'Oslobođenje je pandan istinskom znanju.'