A šta je, monasi, opasnost u pogledu materijalnih oblika? Kasnije neko može videti istu tu ženu, ali sada u osamdesetoj, devedesetoj, pa i stotoj godini, staru, povijenu poput kuke, presamićenu, sa štapom, kako se tetura, krhku, u dubokoj starosti, bez zuba, sedu, proređene kose, ćelavu, smežuranu, mlohavih udova. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?” „Jeste.” „Monasi, to je opasnost u pogledu materijalnih oblika. Dalje, neko može videti istu tu ženu u bolovima, kako pati, smrtno bolesnu, kako leži u sopstvenom izmetu ili mokraći, pa je neko uzme i stavi na drugo mesto. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?” „Jeste.” „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnih oblika. Dalje, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje, dan, dva ili tri pošto je umrla, nadutu, modru, iz nje gnoj curi. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?” „Jeste.” „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnih oblika. Dalje, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje, kako je proždiru gavranovi, sokoli, lešinari, psi, šakali ili razne vrste crva…