A koje su to stvari vredne pažnje i on se za njih zanima? Svaka stvar zbog koje, kada joj pokloni pažnju, još nenastali otrov želje za zadovoljstvima čula u njemu i ne nastaje, a već nastali otrov želje za zadovoljstvima čula nestaje, još nenastali otrov želje za bivanjem u njemu i ne nastaje, a već nastali otrov želje za bivanjem nestaje, još nenastali otrov neznanja u njemu i ne nastaje, a već nastali otrov neznanja nestaje. To su stvari koje nisu vredne pažnje i on se za njih ni ne zanima. I upravo zato što poklanja pažnju stvarima kojima su vredne pažnje, a ne onima koje jesu vredne njegove pažnje, upravo zato još nenastali otrovi u njemu ne nastaju, a nestaju oni koji u njemu već postoje. Ovako on temeljno razmatra: ’Ovo je patnja’; temeljno razmatra: ’Ovo je nastanak patnje’; temeljno razmatra: ’Ovo je prestanak patnje’; temeljno razmatra: ’Ovo je put koji vodi prestanku patnje.’ I dok razmatra stvari na taj način, sa njega spadaju tri okova: verovanje da postoji trajna osoba, sumnjičavost i slepo poštovanje pravila i rituala. To su, monasi, otrovi koje treba ukloniti viđenjem?

2. Otrovi koje treba ukloniti obuzdavanjem