Baš kao što se za jelena, kad se uplete u zamku i leži bespomoćan, može reći: ‘On je u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti, lovac s njim može da radi šta mu je volja; kad se lovac vrati do zamke, neće moći da ode kuda poželi.’ Isto tako, za one askete i brahmane koji su vezani sa tih pet struna zadovoljstva čula… ‘Oni su u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti, Zli s njima može da radi šta mu je volja.’ Ali za one askete i brahmane koji nisu vezani sa tih pet struna zadovoljstva čula – nisu omamljeni njima, niti im potpuno predani, ne prepuštaju im se, već uviđaju opasnost u njima, razumeju kako da im pobegnu – može se reći: ‘Oni su u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti, Zli s njima može da radi šta mu je volja.’ Baš kao što se za jelena, kad legne na tlo, ali se ne uplete u zamku i ne leži bespomoćan, može reći: ‘On nije u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti, lovac s njim ne može da radi šta mu je volja; kad se lovac vrati do zamke, on će moći da ode kuda po­želi.’ Isto tako za one askete i brahmane koji nisu vezani sa tih pet struna zadovoljstva čula – nisu omamljeni njima, niti im potpuno predani, ne prepuštaju im se, već uviđaju opasnost u njima, razumeju kako da im pobegnu – može se reći: ‘Oni nisu u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti, Zli s njima ne može da radi šta mu je volja.’ Zamislite jelena koji živi slobodno u šumi: bez straha svuda on kroči, bez straha stoji, bez straha seda, bez straha leže. A zašto? Zato što nije u domašaju lovčevom. Na isti način monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji prate usmerena misao i istraživanje, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru, da je postao nevidljiv za Zlog, tako što je Mārino oko pomutio. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopou­zdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru… I opet, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, uz fizički osećaj zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru… I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…