vodu… vatru… vazduh… bića… božanstva… Pađāpati… Brahmu… božanstva neprekidnog sjaja… božanstva blistave slave… božanstva velikog ploda… vrhovnog gospodara… područje beskrajnog prostora… područje beskonačne svesti… područje ničega… područje ni opažanja ni neopažanja… viđeno… čujno… opaženo… spoznato… jedinstvo… raznolikost… sve… On nibbānu neposredno zna kao nibbānu. Pošto je neposredn zna kao nibbānu, on zamišlja (sebe kao) nibbānu, on zamišlja (sebe) u nibbāni, zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome. A zašto? Zato što ju je, kažem vam, Tathāgata do kraja razumeo. Monasi, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, takođe neposredno zna zemlju kao zemlju. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja (sebe kao) zemlju, ne zamišlja (sebe) u zemlji, ne zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ‘moje’, ne oduševljava se zemljom. A zašto? Zato što je razumeo da je oduševljavanje koren patnje, da sa bivanjem (kao uslovom) nastaje rođenje i da za sve što nastane postoje starost i smrt. Zato, monasi, kažem vam, kroz potpuno razaranje, nestajanje, prestanak, odustajanje i odricanje od žudnje, Tathāgata je stigao do najvišeg, potpunog probuđenja.