Ako bi monah poželeo: ’Kada me se moji srodnici i sunarodnici koji su preminuli sete uma ispunjenog pouzdanjem, neka im to donese veliki plod i veliku dobrobit’, onda neka se drži pravila vrline… i živi na osamljenom mestu. Ako bi monah poželeo: ’Neka postanem pobednik nad nezadovoljstvom i oduševljenjem, neka me nezadovoljstvo i oduševljenje ne savladaju; neka živim nadilazeći nezadovoljstvo i oduševljenje kad god se pojave’, onda neka se drži pravila vrline… i živi na osamljenom mestu. Ako bi monah poželeo: ’Neka postanem pobednik nad strahom i strepnjom, neka me strah i strepnja ne pobede; neka živim nadilazeći strah i strepnju kad god se pojave’, onda neka se drži pravila vrline… i živi na osamljenom mestu. Ako bi monah poželeo: ’Neka budem u stanju da po želji, bez muke i poteškoća, dostignem četiri zadubljenja, koja čine viši um i pružaju prijatno boravište ovde i sada’, onda neka se drži pravila vrline… i živi na osamljenom mestu. Ako bi monah poželeo: ’Neka dosegnem telom i boravim u onim usavršenostima koje su mirne i nematerijalne, prevazilaze oblike’, onda neka se drži pravila vrline… i živi na osamljenom mestu. Ako bi monah poželeo: ’Neka raskidanjem tri okova postanem onaj koji ulazi u tok, koji više nije podložan patnji, nego je predodređen (za oslobađanje), hita ka probuđenju’, onda neka se drži pravila vrline… i živi na osamljenom mestu.