Tako, monasi, neki monah živi zavisan od nekog sela… Tako, monasi, neki monah živi zavisan od neke varoši… Tako, monasi, neki monah živi zavisan od nekog grada… Tako, monasi, neki monah živi zavisan od neke oblasti… Tako, monasi, neki monah živi zavistan od neke osobe. I dok tako boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja, njegov nekoncentrisan um ne postaje koncentrisan, njegovi neuklonjeni otrovi ne bivaju uklonjeni, ne dostiže još nedostignutu najvišu sigurnost od ropstva. Isto tako, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike – ogrtač, hrana, mesto za odmor i lekovi – teško mu je obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ’Živim zavistan od te osobe. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se ne uspostavlja… ne dostižem još nedostignutu najvišu sigurnost od ropstva. Isto tako, potrepštine za život… teško mi je obezbediti.’ Takav monah trebalo bi da napusti tu osobu iste noći ili istog tog dana, bez opraštanja; ne treba dalje da je sledi.