I opet, potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih utisaka, neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru… I opet, potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru… I opet, potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru… I opet, potpunim nadilaženjem područja ničega, monah dostiže i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru… I opet, potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja. Pošto gleda mudrošću, otrovi u njemu bivaju uklonjeni. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru, da je postao nevidljiv za Zlog, tako što je Mārino oko pomutio. Bez straha svuda on kroči, bez straha stoji, bez straha seda, bez straha leže. A zašto? Zato što je van dosega Mārinog.” Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga. Kratki govor o poređenju sa otiskom stope slona