„Hajdemo, prijatelju”, odgovori poštovani Revata. Tako i poštovani Revata i poštovani Ānanda krenuše do poštovanog Sāriputte da čuju govor o Dhammi. A poštovani Sāriputta još izdaleka uglede poštovanog Revatu i poštovanog Ānandu kako dolaze, pa reče poštovanom Ānandi: „Neka dođe poštovani Ānanda, dobro je došao poštovani Ānanda, lični pratilac Blaženoga, koji je neprekidno u prisustvu Blaženog. Prijatelju Ānanda, ova sālova šuma Gosinga je divna, ovo je noć punog meseca, sālove krošnje su u cvatu i čini se kao da se nebeski mirisi šire na sve strane. Koja bi to vrsta monaha, prijatelju Ānanda, mogla osvetliti ovu sālovu šumu Gosinga?” „Prijatelju Sāriputta, nekad je monah mnogo čuo, zapamtio to što je čuo i razumeo. Učenje koje je divno na početku, divno u sredini, divno na kraju, pravog značenja i izraza, upućuje na potpuno zaokružen i pročišćen svetački život–upravo takvog učenja je monah mnogo čuo, zapamtio to što je čuo, može da ga ponovi, istražio ga je svojim umom i dobro ga razumeo. Takvom učenju podučava četiri zajednice, lepo oblikovanim i međusobno usklađenim tvrdnjama i izrazima, radi iskorenjivanja prikrivenih sklonosti. Takva bi vrsta monaha mogla osvetliti ovu sālovu šumu Gosinga.