Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. I tu on ovako reče monasima: „Monasi.” „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Monasi, za onog monaha koji nije ugasio pet požara u srcu i nije raskinuo pet okova u srcu nemogući su rast, zrelost i ispunjenje u ovojm učenju i pravilima. A kojih je to, monasi, pet požara u srcu koje nije ugasio? Tako je monah sumnjičav, nesiguran, neodlučan i bez poverenja u Učitelja i otuda njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu. Pošto njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu, to je prvi požar u srcu koji nije ugasio. Dalje, monah je sumnjičav, nesiguran, neodlučan i bez poverenja u Dhammu… To je drugi požar u srcu koji nije ugasio. Dalje, monah je sumnjičav, nesiguran, neodlučan i bez poverenja u sanghu… To je treći požar u srcu koji nije ugasio.