Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojani stabilan, usmerih ga ka znanju o uklanjanju otrova. Videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je patnja’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. Videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo su otrovi’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je nastanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je prestanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je put koji vodiprestanku otrova.’ Kada sam znao i video tako, moj um beše oslobođen otrova željeza zadovoljstvima čula, oslobođen otrova želje za bivanjem, oslobođen otrova neznanja. Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: ’Oslobođen sam.’ Neposredno sam znao: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’. Takvo, brahmane, beše treće istinsko znanje koje stekoh u trećem delu noći. Tako, brahmane, moguće je da ti i dalje misliš: ’Možda asketa Gotama ni dan-danas nije oslobođen strasti, mržnje i obmanutosti, pa zato još uvek boravi duboko u gustoj šumi.’ Ne bi trebalo tako da misliš. Zato što ja vidim dve dobrobiti od toga što boravim duboko u gustoj šumi: vidim to kao prijatno boravište za mene ovde i sada i imam saosećanje za buduće generacije.” „Zaista, zato što je plemenit i potpuno probuđen, učitelj Gotama ima saosećanje za buduće generacije. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!” Bez mrlja
