Kad plemeniti učenik ovako razume otrove, nastanak otrova, nestanak otrova i put koji vodi nestanku otrova, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.” Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte. Govor o temeljima svesnosti