A šta je to, prijatelji, vatra kao element? Vatra kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je vatra kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vatra, plameno i za njega smo vezani; dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva, kao i ono čime nešto što smo pojeli i popili biva potpuno svareno ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno i za njega smo vezani: to se zove vatra kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vatre zajedno čine element vatre. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu vatre. Ali dođe vreme kad je vatra kao spoljašnji element pokrenuta. Ona spaljuje sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Ona prestaje da gori samo kad ponestane goriva, kada dođe do zelene trave ili do puta, stene, vode ili brisanog prostora. I dođe vreme kad pokušavaju da upale vatru makar petlovim perom i trljanjem. Kada čak i ta vatra kao spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ’ja’, ’moje’ ili ’to sam ja’. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavlja se §8–10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.