Na to Dummukha, sin Liććhavija, videvši Saććaku, nigaṇṭhinog sina u takvom stanju, reče Blaženom: „Učitelju Gotama, pade mi sada na um jedno poređenje.” „Objasni kakvo je to poređenje, Dummukha.” „Zamislite da nedaleko od sela ili grada postoji jezero i u njemu rak. I onda grupa dečaka i devojčica krene iz grada ili sela do tog jezera, uđe u vodu, izvuče raka iz vode i stavi ga na suvo. A kad god rak pruži krak da se pokrene, oni mu ga odseku, slome, zdrobe štapovima i kamenjem, tako da taj rak sa svim svojim udovima odsečenim, slomljenim, zdrobljenim, ne bi bio u stanju da se vrati u ono jezero i živi tamo kao i pre. Isto tako, sve akrobacije, zamagljivanja i vrdanja Saććake, nigaṇṭhinog sina, Blaženi je odsekao, slomio i zdrobio, pa sada ovaj nije u stanju ni da priđe Blaženom kako bi debatovali.” Kad ovo bi rečeno, Saććaka, nigaṇṭhin sin, odgovori: „Čekaj, Dummukha, čekaj! Ja ne pričam s tobom, pričam sa učiteljem Gotamom.”