Monasi, zamislite čoveka koji dođe s purpurnom, žutom, plavom i crvenom bojom, pa kaže: ’Nacrtaću slike i učiniću da se one vide na praznom prostoru.’ Šta mislite, monasi? Može li taj čovek nacrtati slike i učiniti da se one vide na praznom prostoru?” „Sigurno da ne, poštovani gospodine.” A zašto? Zato što je prazan prostor bezobličan i nevidljiv, on ne može nacrtati slike i učiniti da se one vide na praznom prostoru. I na kraju će taj čovek ostati samo umoran i razočaran.” „Isto tako, monasi, postoji pet načina govora kojim drugi mogu da vam se obraćaju… Zato, monasi, ovako sebe treba da vežbate: ’Živećemo prožimajući čitav ovaj svet umom sličnim praznom prostoru, prepunim, uzvišenim, nemerljivim, bez neprijateljstva i bez mržnje.’ Tako sebe treba da vežbate, monasi. Monasi, zamislite čoveka koji dođe s upaljenom bakljom, pa kaže: ’Ja ću ovom upaljenom bakljom zagrejati i učiniti da ispari voda u Gangu.’ Šta mislite, monasi? Može li taj čovek upaljenom bakljom zagrejati i učiniti da ispari voda u Gangu?” „Sigurno da ne, poštovani gospodine.” A zašto? Zato što je reka Gang duboka i široka; ni na koji način nju nije moguće upaljenom bakljomzagrejati i učiniti da ispari voda u njoj. I na kraju će taj čovek ostati samo umoran i razočaran.” „Isto tako, monasi, postoji pet načina govora kojim drugi mogu da vam se obraćaju… Zato, monasi, ovako sebe treba da vežbate: ’Živećemo prožimajući čitav svet umom sličnim reci Gang, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez neprijateljstva i bez mržnje.’ Tako sebe treba da vežbate, monasi.